Свет у једном цртежу

Да ли би вас зачудило да чујете да се неко годинама бави анализом линије, а није ни математичар, ни архитекта, ни геодета?

У праву сте ако вас нешто у овој причи асоцира на уметнике. Сликарка Евгенија Демниевска од почетка свог уметничког рада до данас истражује могућности линије у ликовном изразу, у жељи да дође до одговора о идентитету простора. Четири године Демниевска је стварала радове акриликом на папиру да би их, после дужег времена одсуства, представила нашој публици изложбом "Линија – сфера" која је недавно отворена у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" на Калемегдану и траје до 28. септембра.

Евгенија Демниевска позната је домаћој културној јавности још од 70-их година када је, међу првима, креирала пројекте са коришћењем нових технологија. Говорила је да свет компјутера и савремене комуникације морају постати део уметности. Поставила је низ мултимедијалних пројеката који су се симултано одвијали у неколико европских галерија успостављајући, преко телефакса, живу комуникацију између публике Београда, Истанбула, Париза...

У разговору за "Политику" Евгенија Демниевска објашњава своју стваралачку преокупацију линијом.

– Линија је нешто о чему непрестано размишљам. Моји комуникацијски пројекти преко интернета, телефакса и компјутера такође су за тему имали линију. Ова изложба представља радове на папиру монументалних димензија акриликом и настала је на бази посматрања. Моја намера није да представим нешто што видим, већ да покажем простор у којем се видљиво нама показује. Линија, која је с једне стране нематеријална, у мом раду је третирана као простор. То је парадоксално, да се нешто нематеријално отвара као процеп, као упитаност где борави визуелни свет. Зато моји радови не носе наслове, иако ће неко препознати шољицу за кафу, кашику или неки други предмет. Међутим, то није тема мог рада, већ само оно што сам посматрала. Тема је покушај да се одговори на питање где борави то што видимо.

Нашу саговорницу питамо да ли значајну улогу у посматрању видљивог игра конкретни простор, Париз или Београд, атеље или улица којом свакодневно пролази?

– Доста путујем светом. Париз је место где су дешавања до те мере згуснута да је створен напоран ритам живљења. Свакако да то даје важну информацију о данашњем тренутку. За стваралаштво је париски простор стимулативан јер, преплављени количином догађаја, почињете да размишљате како је људски живот мали, како је човек немоћан.

Док прича о свом раду, уметница повлачи оловком неодређене шаре на папиру и каже нам да је за њу цртање врста медитације.

– Сликарство волим, одувек цртам. Новим радовима сам хтела да истражим да ли ликовни језик има још нешто да нам каже. То је анализа света који видимо. Зашто постоји нешто, а не ништа? Шта је то што постоји, и где се налази... све су то питања на која сам покушала да одговорим овом изложбом.

Посетиоци изложбе Евгеније Демниевске вратиће се овог пута у добру стару улогу посматрача, за разлику од многих њених пројеката и видео-радова који су захтевали њихову будност и учешће. Уметница открива да се нови радови на папиру обраћају оку и разумевању.