Svet u jednom crtežu

Da li bi vas začudilo da čujete da se neko godinama bavi analizom linije, a nije ni matematičar, ni arhitekta, ni geodeta?

U pravu ste ako vas nešto u ovoj priči asocira na umetnike. Slikarka Evgenija Demnievska od početka svog umetničkog rada do danas istražuje mogućnosti linije u likovnom izrazu, u želji da dođe do odgovora o identitetu prostora. Četiri godine Demnievska je stvarala radove akrilikom na papiru da bi ih, posle dužeg vremena odsustva, predstavila našoj publici izložbom "Linija – sfera" koja je nedavno otvorena u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu i traje do 28. septembra.

Evgenija Demnievska poznata je domaćoj kulturnoj javnosti još od 70-ih godina kada je, među prvima, kreirala projekte sa korišćenjem novih tehnologija. Govorila je da svet kompjutera i savremene komunikacije moraju postati deo umetnosti. Postavila je niz multimedijalnih projekata koji su se simultano odvijali u nekoliko evropskih galerija uspostavljajući, preko telefaksa, živu komunikaciju između publike Beograda, Istanbula, Pariza...

U razgovoru za "Politiku" Evgenija Demnievska objašnjava svoju stvaralačku preokupaciju linijom.

– Linija je nešto o čemu neprestano razmišljam. Moji komunikacijski projekti preko interneta, telefaksa i kompjutera takođe su za temu imali liniju. Ova izložba predstavlja radove na papiru monumentalnih dimenzija akrilikom i nastala je na bazi posmatranja. Moja namera nije da predstavim nešto što vidim, već da pokažem prostor u kojem se vidljivo nama pokazuje. Linija, koja je s jedne strane nematerijalna, u mom radu je tretirana kao prostor. To je paradoksalno, da se nešto nematerijalno otvara kao procep, kao upitanost gde boravi vizuelni svet. Zato moji radovi ne nose naslove, iako će neko prepoznati šoljicu za kafu, kašiku ili neki drugi predmet. Međutim, to nije tema mog rada, već samo ono što sam posmatrala. Tema je pokušaj da se odgovori na pitanje gde boravi to što vidimo.

Našu sagovornicu pitamo da li značajnu ulogu u posmatranju vidljivog igra konkretni prostor, Pariz ili Beograd, atelje ili ulica kojom svakodnevno prolazi?

– Dosta putujem svetom. Pariz je mesto gde su dešavanja do te mere zgusnuta da je stvoren naporan ritam življenja. Svakako da to daje važnu informaciju o današnjem trenutku. Za stvaralaštvo je pariski prostor stimulativan jer, preplavljeni količinom događaja, počinjete da razmišljate kako je ljudski život mali, kako je čovek nemoćan.

Dok priča o svom radu, umetnica povlači olovkom neodređene šare na papiru i kaže nam da je za nju crtanje vrsta meditacije.

– Slikarstvo volim, oduvek crtam. Novim radovima sam htela da istražim da li likovni jezik ima još nešto da nam kaže. To je analiza sveta koji vidimo. Zašto postoji nešto, a ne ništa? Šta je to što postoji, i gde se nalazi... sve su to pitanja na koja sam pokušala da odgovorim ovom izložbom.

Posetioci izložbe Evgenije Demnievske vratiće se ovog puta u dobru staru ulogu posmatrača, za razliku od mnogih njenih projekata i video-radova koji su zahtevali njihovu budnost i učešće. Umetnica otkriva da se novi radovi na papiru obraćaju oku i razumevanju.