И модерне бајке спасавају децу од интернета

Ова из­да­вач­ка ку­ћа је пре не­ко­ли­ко го­ди­на об­ја­ви­ла сли­ков­ни­цу с упут­стви­ма за де­цу и ро­ди­те­ље „Без­бед­ност на ин­тер­не­ту” аутор­ке Џе­ни­фер Мур-Ма­ли­нос, а „Кре­а­тив­ни цен­тар” штам­пао при­руч­ник „Без­бед­ност на ин­тер­не­ту – Во­дич за де­цу”, Луи Сто­у­вел. Два из­да­ва­ча по­ка­зу­ју да не жму­ре сви у Ср­би­ји на по­тре­бу да се де­ци ука­зу­је на про­бле­ме с ин­тер­не­та. 

– У на­ста­ви сам про­вео два­де­сет го­ди­на, али по­след­њих се­дам, од ка­да се ба­вим ис­кљу­чи­во из­да­ва­штвом, мно­го то­га се про­ме­ни­ло. Раз­вој са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја је то­ли­ко убр­зан да и по­да­ци ис­тра­жи­ва­ња на ту те­му бр­зо за­ста­ре­ва­ју. Пр­во­бит­но су пси­хо­ло­зи и пе­ди­ја­три са­ве­то­ва­ли да де­ца до три го­ди­не не би тре­ба­ло да има­ју кон­такт с па­мет­ним уре­ђа­ји­ма, али но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма је та ста­ро­сна гра­ни­ца по­ме­ре­на на шест го­ди­на и екс­пер­ти упо­зо­ра­ва­ју да се чак и до ка­сне адо­ле­сцен­ци­је та­кви уре­ђа­ји мо­гу ко­ри­сти­ти вре­мен­ски крат­ко, свр­сис­ход­но и ис­кљу­чи­во под над­зо­ром од­ра­слих. Ми­слим да би тре­ба­ло да се ро­ди­те­љи при­дра­жа­ва­ју тих пре­по­ру­ка због фи­зич­ког и мен­тал­ног здра­вља де­це – ка­же наш са­го­вор­ник.

Ка­ко спре­чи­ти по­сле­ди­це? Он од­го­ва­ра да је на пр­вом ме­сту нео­п­ход­на еду­ка­ци­ја од­ра­слих. Она би нај­пре тре­ба­ло да се оба­вља у обра­зов­ним, али и здрав­стве­ним уста­но­ва­ма, у пси­хо­ло­шким са­ве­то­ва­ли­шти­ма, на рад­ним ме­сти­ма ро­ди­те­ља, нај­че­шће у ви­ду ра­зних пре­да­ва­ња и ра­ди­о­ни­ца. Нео­п­ход­на је еду­ка­ци­ја де­це у шко­ла­ма, јер су на не­га­тив­не ути­ца­је по­себ­но осе­тљи­ве гру­пе уче­ни­ка основ­не шко­ле.

– Ва­жну уло­гу у еду­ка­ци­ји од­ра­слих мо­гу има­ти ме­ди­ји и бит­но је да се у штам­па­ним и елек­трон­ским из­да­њи­ма одво­ји ви­ше про­сто­ра за струч­ња­ке у пе­да­го­шким, здрав­стве­ним уста­но­ва­ма, али и у по­ли­ци­ји. Ако уз та­кву вр­сту по­мо­ћи до­да­мо и ве­ћи број пу­бли­ка­ци­ја за од­ра­сле и де­цу, мо­же­мо да оче­ку­је­мо да ће­мо пре­вен­тив­ним де­ло­ва­њем као дру­штво у ве­ли­кој ме­ри за­шти­ти­ти нај­мла­ђе – об­ја­шња­ва Мар­ко­вић.

Он ми­сли да је уло­га ро­ди­те­ља на пр­вом ме­сту јер се уз њи­хо­ву по­моћ де­ца упу­ћу­ју у свет ко­ји их окру­жу­је, па и у вир­ту­ел­ни. Вас­пи­та­чи, уз аде­кват­ну ли­те­ра­ту­ру у ви­ду про­блем­ских сли­ков­ни­ца с по­ме­ну­том те­ма­ти­ком, као и ра­зних за­ни­мљи­вих ига­ра мо­гу оства­ри­ти ин­тер­ак­ти­ван од­нос с де­цом у вр­ти­ћи­ма и то би би­ло ве­о­ма ко­ри­сно, ве­ру­је он.

Мар­ко­вић ис­ти­че да је де­цу пред­школ­ског и ра­ног школ­ског уз­ра­ста нај­бо­ље за­ин­те­ре­со­ва­ти за штет­ну стра­ну ин­тер­не­та кроз до­бро по­зна­те мо­ти­ве ба­сни и бај­ки, а да су глав­ни ли­ко­ви ли­те­ра­ту­ре раз­не жи­во­ти­ње ко­је де­ца во­ле: прин­це­зе, пи­ра­ти, ви­ле и дру­га бај­ко­ви­та би­ћа. „Пче­ли­ца” је за­по­че­ла се­ри­јал крат­ких илу­стро­ва­них при­ча сим­бо­лич­ног на­зи­ва „У зам­ка­ма вир­ту­ел­ног све­та”. По­зна­те ли­ко­ве и мо­ти­ве уба­цу­је у кон­текст са­да­шњег вре­ме­на и са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја. Да ли ће прин­це­зу оте­ти змај ко­ји ју је пра­тио док је са­ма ше­та­ла по вр­ту, или не­ки не­ва­ља­ли пи­рат ко­ји се ла­жно пред­ста­вио на ин­тер­не­ту (ко­ји она ко­ри­сти без зна­ња од­ра­слих), то је ма­ње бит­но. Нај­бит­ни­ја је по­ру­ка, а она је иста у оба слу­ча­ја, са­мо је дру­га опи­са­на си­ту­а­ци­ја ко­ри­сни­ја де­ци овог вре­ме­на. 

– Не же­ли­мо да у ли­те­ра­ту­ри од ин­тер­не­та пра­ви­мо ба­ба­ро­гу, већ да ука­же­мо и на штет­не стра­не не­кон­тро­ли­са­ног ко­ри­шће­ња он­лајн по­тен­ци­ја­ла – за­кљу­чио је Мар­ко­вић.