I moderne bajke spasavaju decu od interneta

Ova iz­da­vač­ka ku­ća je pre ne­ko­li­ko go­di­na ob­ja­vi­la sli­kov­ni­cu s uput­stvi­ma za de­cu i ro­di­te­lje „Bez­bed­nost na in­ter­ne­tu” autor­ke Dže­ni­fer Mur-Ma­li­nos, a „Kre­a­tiv­ni cen­tar” štam­pao pri­ruč­nik „Bez­bed­nost na in­ter­ne­tu – Vo­dič za de­cu”, Lui Sto­u­vel. Dva iz­da­va­ča po­ka­zu­ju da ne žmu­re svi u Sr­bi­ji na po­tre­bu da se de­ci uka­zu­je na pro­ble­me s in­ter­ne­ta. 

– U na­sta­vi sam pro­veo dva­de­set go­di­na, ali po­sled­njih se­dam, od ka­da se ba­vim is­klju­či­vo iz­da­va­štvom, mno­go to­ga se pro­me­ni­lo. Raz­voj sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja je to­li­ko ubr­zan da i po­da­ci is­tra­ži­va­nja na tu te­mu br­zo za­sta­re­va­ju. Pr­vo­bit­no su psi­ho­lo­zi i pe­di­ja­tri sa­ve­to­va­li da de­ca do tri go­di­ne ne bi tre­ba­lo da ima­ju kon­takt s pa­met­nim ure­đa­ji­ma, ali no­vi­jim is­tra­ži­va­nji­ma je ta sta­ro­sna gra­ni­ca po­me­re­na na šest go­di­na i eks­per­ti upo­zo­ra­va­ju da se čak i do ka­sne ado­le­scen­ci­je ta­kvi ure­đa­ji mo­gu ko­ri­sti­ti vre­men­ski krat­ko, svr­sis­hod­no i is­klju­či­vo pod nad­zo­rom od­ra­slih. Mi­slim da bi tre­ba­lo da se ro­di­te­lji pri­dra­ža­va­ju tih pre­po­ru­ka zbog fi­zič­kog i men­tal­nog zdra­vlja de­ce – ka­že naš sa­go­vor­nik.

Ka­ko spre­či­ti po­sle­di­ce? On od­go­va­ra da je na pr­vom me­stu neo­p­hod­na edu­ka­ci­ja od­ra­slih. Ona bi naj­pre tre­ba­lo da se oba­vlja u obra­zov­nim, ali i zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, u psi­ho­lo­škim sa­ve­to­va­li­šti­ma, na rad­nim me­sti­ma ro­di­te­lja, naj­če­šće u vi­du ra­znih pre­da­va­nja i ra­di­o­ni­ca. Neo­p­hod­na je edu­ka­ci­ja de­ce u ško­la­ma, jer su na ne­ga­tiv­ne uti­ca­je po­seb­no ose­tlji­ve gru­pe uče­ni­ka osnov­ne ško­le.

– Va­žnu ulo­gu u edu­ka­ci­ji od­ra­slih mo­gu ima­ti me­di­ji i bit­no je da se u štam­pa­nim i elek­tron­skim iz­da­nji­ma odvo­ji vi­še pro­sto­ra za struč­nja­ke u pe­da­go­škim, zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, ali i u po­li­ci­ji. Ako uz ta­kvu vr­stu po­mo­ći do­da­mo i ve­ći broj pu­bli­ka­ci­ja za od­ra­sle i de­cu, mo­že­mo da oče­ku­je­mo da će­mo pre­ven­tiv­nim de­lo­va­njem kao dru­štvo u ve­li­koj me­ri za­šti­ti­ti naj­mla­đe – ob­ja­šnja­va Mar­ko­vić.

On mi­sli da je ulo­ga ro­di­te­lja na pr­vom me­stu jer se uz nji­ho­vu po­moć de­ca upu­ću­ju u svet ko­ji ih okru­žu­je, pa i u vir­tu­el­ni. Vas­pi­ta­či, uz ade­kvat­nu li­te­ra­tu­ru u vi­du pro­blem­skih sli­kov­ni­ca s po­me­nu­tom te­ma­ti­kom, kao i ra­znih za­ni­mlji­vih iga­ra mo­gu ostva­ri­ti in­ter­ak­ti­van od­nos s de­com u vr­ti­ći­ma i to bi bi­lo ve­o­ma ko­ri­sno, ve­ru­je on.

Mar­ko­vić is­ti­če da je de­cu pred­škol­skog i ra­nog škol­skog uz­ra­sta naj­bo­lje za­in­te­re­so­va­ti za štet­nu stra­nu in­ter­ne­ta kroz do­bro po­zna­te mo­ti­ve ba­sni i baj­ki, a da su glav­ni li­ko­vi li­te­ra­tu­re raz­ne ži­vo­ti­nje ko­je de­ca vo­le: prin­ce­ze, pi­ra­ti, vi­le i dru­ga baj­ko­vi­ta bi­ća. „Pče­li­ca” je za­po­če­la se­ri­jal krat­kih ilu­stro­va­nih pri­ča sim­bo­lič­nog na­zi­va „U zam­ka­ma vir­tu­el­nog sve­ta”. Po­zna­te li­ko­ve i mo­ti­ve uba­cu­je u kon­tekst sa­da­šnjeg vre­me­na i sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja. Da li će prin­ce­zu ote­ti zmaj ko­ji ju je pra­tio dok je sa­ma še­ta­la po vr­tu, ili ne­ki ne­va­lja­li pi­rat ko­ji se la­žno pred­sta­vio na in­ter­ne­tu (ko­ji ona ko­ri­sti bez zna­nja od­ra­slih), to je ma­nje bit­no. Naj­bit­ni­ja je po­ru­ka, a ona je ista u oba slu­ča­ja, sa­mo je dru­ga opi­sa­na si­tu­a­ci­ja ko­ri­sni­ja de­ci ovog vre­me­na. 

– Ne že­li­mo da u li­te­ra­tu­ri od in­ter­ne­ta pra­vi­mo ba­ba­ro­gu, već da uka­že­mo i na štet­ne stra­ne ne­kon­tro­li­sa­nog ko­ri­šće­nja on­lajn po­ten­ci­ja­la – za­klju­čio je Mar­ko­vić.