Где је нестао Аљоша

Као те­шка по­ро­дич­на дра­ма о ра­стан­ку обе­ле­же­ном фру­стра­ци­ја­ма, оп­ту­жба­ма, оја­ђе­но­сти­ма. Као при­ча о раз­во­ду Же­ње и Бо­ри­са, не­стр­пљи­вих да се што пре упу­сте у но­ви жи­вот, сва­ки са сво­јим но­вим парт­не­ром, не во­де­ћи ра­чу­на и од­ри­чу­ћи се љу­ба­ви и бри­ге о свом си­ну је­дин­цу чи­ји ће не­ста­нак из ста­на при­ме­ти­ти тек по­сле дан и по... Иако нај­ве­ћи део жан­ров­ски во­ди као филм по­тра­ге за не­ста­лим де­те­том, „Без љу­ба­ви” ни­је филм о Аљо­ши. Ду­бо­ки фо­кус ауто­ра  је на ли­ко­ви­ма мај­ке и оца – при­пад­ни­ка сред­ње кла­се, ур­ба­них ти­по­ва ли­ше­них са­мо­све­сти и сум­ње, али и би­ло ка­квих емо­ци­ја спрам оног дру­гог или спрам соп­стве­ног де­те­та, то­ли­ко не­же­ље­ног да то бо­ли. Не пам­тим ка­да сам на филм­ском плат­ну гле­да­ла то­ли­ко хла­дан, од дру­гих дис­тан­ци­ран и љу­ба­ви ли­шен жен­ски лик као што је то лик Же­ње у овом фил­му. Она ће са то­ли­ко сен­зу­ал­не стра­сти пре­пу­шта­ти сво­је те­ло љу­бав­ни­ку, али ће са дру­ге стра­не са исто то­ли­ко стра­сти по­ка­зи­ва­ти ира­ци­о­нал­ну мр­жњу пре­ма де­те­ту ко­јег ни­ка­да ни­је же­ле­ла, све ус­пут стал­но гле­да­ју­ћи у свој смарт­фон од ко­јег се ни док спа­ва не одва­ја. Уло­гу ова­кве мла­де же­не из­ван­ред­но је од­и­гра­ла Ма­ри­ја­на Спи­вак (ћер­ка глу­ми­це Ека­та­ри­не Ва­си­ли­је­ве), а ни­шта ма­ње сна­жан у уло­зи са­мо­љу­би­вог и не­за­ин­те­ре­со­ва­ног оца ни­је ни њен парт­нер у фил­му, из­вр­сни ру­ски глу­мац Алек­сеј Ро­зин.

Глав­ни те­мат­ски кључ овог фил­ма огле­да се у сле­де­ћем. Аутор нам ну­ди при­лич­но пре­ци­зну сли­ку овог на­шег пост­мо­дер­ног до­ба и по­стин­ду­стриј­ског дру­штва пре­пла­вље­ног кон­стант­ним про­то­ком ин­фор­ма­ци­ја до­би­је­них од стра­не по­је­ди­на­ца ма­ло за­ин­те­ре­со­ва­них за дру­ге љу­де. Ну­ди нам и под­се­ћа­ње на то ка­ко да­нас жи­ви­мо сва­ко за се­бе, без не­ке ве­ли­ке све­сти о за­јед­ни­штву. Упра­во је о то­ме про­ле­тос у екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” Звја­гин­цев (Но­во­си­бирск, 1964), ина­че аутор и из­вр­сних фил­мо­ва „По­вра­так“ и „Ле­ви­ја­тан”, нај­ви­ше го­во­рио освр­ћу­ћи се и на пи­та­ње кри­зе по­ро­ди­це ко­ја се пре­ли­ва и иза­зи­ва и кри­зу у дру­штву. „Ве­ли­ки про­блем да­на­шњи­це је слaбљење ути­ца­ја и ауто­ри­те­та по­ро­ди­це и гу­би­так ве­ре у по­ро­ди­цу. Ових да­на сва­ко жи­ви за се­бе, а је­ди­ни из­лаз из ста­ња све­оп­ште рав­но­ду­шно­сти је­сте да се окре­не­мо и по­све­ти­мо дру­ги­ма, ма­кар и пот­пу­ним стран­ци­ма. По­моћ дру­ги­ма је је­ди­ни на­чин бор­бе про­тив де­ху­ма­ни­за­ци­је и свет­ске по­мет­ње...”, из­ја­вио је та­да Ан­дреј Звја­гин­цев.

Филм „Без љу­ба­ви“ при­ка­зу­је се у Глав­ном про­гра­му 23. ФАФ-а и так­ми­чи се за на­гра­ду „Алек­сан­дар Са­ша Пе­тро­вић”.

Мар­ко­ви­ће­во от­кри­ва­ње Ко­со­ва

Пре­ми­је­ру на 23. ФАФ-у имао је и но­ви ду­го­ме­тра­жни до­ку­мен­тар­ни филм Го­ра­на Мар­ко­ви­ћа „Мно­штво и ма­њи­на”, сни­мљен на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји то­ком тур­не­је са пред­ста­вом „Го­вор­на ма­на”, ко­ју је на сце­ну На­род­ног по­зо­ри­шта у При­шти­ни са се­ди­штем у Гра­ча­ни­ци Мар­ко­вић по­ста­вио у са­рад­њи са дра­ма­тур­гом Ива­ном Ди­мић.

У су­сре­ту са но­ви­на­ри­ма Мар­ко­вић је из­ме­ђу оста­лог ре­као „да пре тур­не­је са пред­ста­вом ни­је био си­гу­ран да зна шта је Ко­со­во” и да је „та­мо пре био са­мо два пу­та, од че­га јед­ном на ски­ја­њу”. Рад на пред­ста­ви, а на­ро­чи­то ње­на ко­сов­ска тур­не­ја, омо­гу­ћи­ли су са­мом ауто­ру и ње­го­вој по­зо­ри­шно-филм­ској дру­жи­ни да до­жи­ве „су­о­ча­ва­ње са су­шти­ном про­бле­ма, са мр­жњом, од­но­сом ма­њи­не и ве­ћи­не”. Ко­а­у­тор овог до­ку­мен­тар­ца је ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је и мон­та­жер Мић­ко Не­ћак, а је­дан од ак­те­ра и глу­мац и про­ду­цент Све­то­зар Цвет­ко­вић, ко­јег је пу­бли­ка ФАФ-а мо­гла да ви­ди и у бел­гиј­ско-аме­рич­ком фил­му „You go to my head” Ди­ми­трија де Клер­ка. За уло­гу у овом фил­му, сни­ма­ном ина­че у пу­сти­њи Ма­ро­ка, Цвет­ко­вић је у Хју­сто­ну осво­јио на­гра­ду кри­ти­ке за нај­бо­љег глум­ца.