Gde je nestao Aljoša

Kao te­ška po­ro­dič­na dra­ma o ra­stan­ku obe­le­že­nom fru­stra­ci­ja­ma, op­tu­žba­ma, oja­đe­no­sti­ma. Kao pri­ča o raz­vo­du Že­nje i Bo­ri­sa, ne­str­plji­vih da se što pre upu­ste u no­vi ži­vot, sva­ki sa svo­jim no­vim part­ne­rom, ne vo­de­ći ra­ču­na i od­ri­ču­ći se lju­ba­vi i bri­ge o svom si­nu je­din­cu či­ji će ne­sta­nak iz sta­na pri­me­ti­ti tek po­sle dan i po... Iako naj­ve­ći deo žan­rov­ski vo­di kao film po­tra­ge za ne­sta­lim de­te­tom, „Bez lju­ba­vi” ni­je film o Aljo­ši. Du­bo­ki fo­kus auto­ra  je na li­ko­vi­ma maj­ke i oca – pri­pad­ni­ka sred­nje kla­se, ur­ba­nih ti­po­va li­še­nih sa­mo­sve­sti i sum­nje, ali i bi­lo ka­kvih emo­ci­ja spram onog dru­gog ili spram sop­stve­nog de­te­ta, to­li­ko ne­že­lje­nog da to bo­li. Ne pam­tim ka­da sam na film­skom plat­nu gle­da­la to­li­ko hla­dan, od dru­gih dis­tan­ci­ran i lju­ba­vi li­šen žen­ski lik kao što je to lik Že­nje u ovom fil­mu. Ona će sa to­li­ko sen­zu­al­ne stra­sti pre­pu­šta­ti svo­je te­lo lju­bav­ni­ku, ali će sa dru­ge stra­ne sa isto to­li­ko stra­sti po­ka­zi­va­ti ira­ci­o­nal­nu mr­žnju pre­ma de­te­tu ko­jeg ni­ka­da ni­je že­le­la, sve us­put stal­no gle­da­ju­ći u svoj smart­fon od ko­jeg se ni dok spa­va ne odva­ja. Ulo­gu ova­kve mla­de že­ne iz­van­red­no je od­i­gra­la Ma­ri­ja­na Spi­vak (ćer­ka glu­mi­ce Eka­ta­ri­ne Va­si­li­je­ve), a ni­šta ma­nje sna­žan u ulo­zi sa­mo­lju­bi­vog i ne­za­in­te­re­so­va­nog oca ni­je ni njen part­ner u fil­mu, iz­vr­sni ru­ski glu­mac Alek­sej Ro­zin.

Glav­ni te­mat­ski ključ ovog fil­ma ogle­da se u sle­de­ćem. Autor nam nu­di pri­lič­no pre­ci­znu sli­ku ovog na­šeg post­mo­der­nog do­ba i po­stin­du­strij­skog dru­štva pre­pla­vlje­nog kon­stant­nim pro­to­kom in­for­ma­ci­ja do­bi­je­nih od stra­ne po­je­di­na­ca ma­lo za­in­te­re­so­va­nih za dru­ge lju­de. Nu­di nam i pod­se­ća­nje na to ka­ko da­nas ži­vi­mo sva­ko za se­be, bez ne­ke ve­li­ke sve­sti o za­jed­ni­štvu. Upra­vo je o to­me pro­le­tos u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” Zvja­gin­cev (No­vo­si­birsk, 1964), ina­če autor i iz­vr­snih fil­mo­va „Po­vra­tak“ i „Le­vi­ja­tan”, naj­vi­še go­vo­rio osvr­ću­ći se i na pi­ta­nje kri­ze po­ro­di­ce ko­ja se pre­li­va i iza­zi­va i kri­zu u dru­štvu. „Ve­li­ki pro­blem da­na­šnji­ce je slabljenje uti­ca­ja i auto­ri­te­ta po­ro­di­ce i gu­bi­tak ve­re u po­ro­di­cu. Ovih da­na sva­ko ži­vi za se­be, a je­di­ni iz­laz iz sta­nja sve­op­šte rav­no­du­šno­sti je­ste da se okre­ne­mo i po­sve­ti­mo dru­gi­ma, ma­kar i pot­pu­nim stran­ci­ma. Po­moć dru­gi­ma je je­di­ni na­čin bor­be pro­tiv de­hu­ma­ni­za­ci­je i svet­ske po­met­nje...”, iz­ja­vio je ta­da An­drej Zvja­gin­cev.

Film „Bez lju­ba­vi“ pri­ka­zu­je se u Glav­nom pro­gra­mu 23. FAF-a i tak­mi­či se za na­gra­du „Alek­san­dar Sa­ša Pe­tro­vić”.

Mar­ko­vi­će­vo ot­kri­va­nje Ko­so­va

Pre­mi­je­ru na 23. FAF-u imao je i no­vi du­go­me­tra­žni do­ku­men­tar­ni film Go­ra­na Mar­ko­vi­ća „Mno­štvo i ma­nji­na”, sni­mljen na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji to­kom tur­ne­je sa pred­sta­vom „Go­vor­na ma­na”, ko­ju je na sce­nu Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Pri­šti­ni sa se­di­štem u Gra­ča­ni­ci Mar­ko­vić po­sta­vio u sa­rad­nji sa dra­ma­tur­gom Iva­nom Di­mić.

U su­sre­tu sa no­vi­na­ri­ma Mar­ko­vić je iz­me­đu osta­log re­kao „da pre tur­ne­je sa pred­sta­vom ni­je bio si­gu­ran da zna šta je Ko­so­vo” i da je „ta­mo pre bio sa­mo dva pu­ta, od če­ga jed­nom na ski­ja­nju”. Rad na pred­sta­vi, a na­ro­či­to nje­na ko­sov­ska tur­ne­ja, omo­gu­ći­li su sa­mom auto­ru i nje­go­voj po­zo­ri­šno-film­skoj dru­ži­ni da do­ži­ve „su­o­ča­va­nje sa su­šti­nom pro­ble­ma, sa mr­žnjom, od­no­som ma­nji­ne i ve­ći­ne”. Ko­a­u­tor ovog do­ku­men­tar­ca je di­rek­tor fo­to­gra­fi­je i mon­ta­žer Mić­ko Ne­ćak, a je­dan od ak­te­ra i glu­mac i pro­du­cent Sve­to­zar Cvet­ko­vić, ko­jeg je pu­bli­ka FAF-a mo­gla da vi­di i u bel­gij­sko-ame­rič­kom fil­mu „You go to my head” Di­mi­trija de Kler­ka. Za ulo­gu u ovom fil­mu, sni­ma­nom ina­če u pu­sti­nji Ma­ro­ka, Cvet­ko­vić je u Hju­sto­nu osvo­jio na­gra­du kri­ti­ke za naj­bo­ljeg glum­ca.