Висока цена немачке стабилности
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – После Другог светског рата, разарања и хиперинфлације, за већину Немаца већ деценијама је стабилност безмало света реч. Управо та чињеница добрим делом је довела до тога да се Социјалдемократска партија (СПД) Мартина Шулца предомисли и ипак отвори врата за преговоре са демохришћанском блоком (ЦДУ–ЦСУ) Ангеле Меркел и тиме највероватније спасе Немачку од очекиване политичке нестабилности коју би, бар према немачким мерилима, донели поновни парламентарни избори. Упркос томе, и у СПД-у и унутар ЦДУ–ЦСУ већ се разматра питање колику ће цену морати да плате зарад нове велике коалиције и опстанка Меркелове на власти.
Шулц је био спреман да се држи одлуке да СПД остане у опозицији, па и по цену нових избора, али на промену мишљења га је натерао лично партијски колега и председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, који је сматрао да ће пропаст преговора ЦДУ–ЦСУ са либералима и Зеленима и нови избори само довести до раста популарности десничара из Алтернативе за Немачку (АфД), који подршку освајају антиимигрантском али и антисистемском реториком.
Притисак на Шулца је протеклих дана толико нарастао да је он био принуђен да прошлог петка каже да се, после председниковог „драматичног апела”, он неће противити разговорима о изласку из тренутне тешке ситуације.
Шулцово зазирање од уласка у владу плод је чињенице да је СПД за његова вакта на изборима остварио најгори резултат у својој историји и да су сви исправно проценили да ће боравком у опозицији успети да устроје своје редове и врате се јаснијој лево оријентисаној политици која би могла поново да привуче више бирача. Иако је свима јасно да је управо канцеларкин стил владања и померање политике ЦДУ више ка центру утицао да СПД изгуби свој идентитет па самим тим и бираче, Шулц није смео да одбије разговоре са Меркеловом. Да је то учинио, ризиковао би да њега и СПД оптуже да продужавају политичку кризу па да на новим изборима освоје још мање гласова.
И док би СПД у оба случаја могао да плати политичку цену, и у ЦДУ и ЦСУ плаше се цене коју би морали да плате за опстанак велике коалиције. Након прекјучерашњег састанка, врх ЦДУ је подржао формирање велике коалиције, при чему је демохришћански премијер покрајине Шлезвиг Холштајн Данијел Гинтер истакао да они „имају чврсту намеру да формирају ефикасну владу”.
„Чврсто верујемо да то неће доћи од неке мањинске владе, већ од алијансе засноване на парламентарној већини. То је велика коалиција”, рекао је он.
Пре тога се и вођа баварског ЦСУ Хорст Зехофер у разговору за недељно издање таблоида „Билд” такође заложио за већ постојећу коалицију.
„Алијанса конзервативаца и СПД-а најбоља је опција за Немачку, у сваком случају боља од коалиције либерала и Зелених, нових избора или мањинске владе”, рекао је Зехофер, који је при томе упозорио СПД да не долази за преговарачки сто тако што ће покушати да диктира услове. „Могу само да посаветујем СПД да не улазе у разговоре са конзервативцима са претераним захтевима, већ да остану реалистични. Неће бити велике коалиције по сваку цену.”
Омладина ЦДУ протеклог викенда је чак захтевала да коалиција буде састављена до Божића, то јест за мање од месец дана, а да у супротном преговори буду „сагледани као пропали” и да се Меркелова окрене мањинској влади. Осим тога, они су истакли да договор не би смео да буде направљен по цену суштинских конзервативних питања, укључујући миграциону и буџетску политику. Насупрот томе, омладина СПД-а позвала је вође своје партије да се „из опозиције окрену истинској алтернативи за напредну, солидарну и левичарску политику” пре него ка новој великој коалицији.
Омладинци обе странке очигледно покушавају да подигну улог својих странака у преговорима. Ипак, да ће Меркелова морати да плати цену за подршку СПД-а јасно је и из интервјуа појединих функционера СПД-а који су већ истакли бројне услове за улазак у владу, међу којима су промене у систему здравственог и пензионог осигурања, обимнија улагања у образовање и изградњу станова приступачних за сиромашније. Све то, сматрају економисти, довешће до знатно веће јавне потрошње. Осим тога, још једна тачка спотицања могло би да буде и питање ограничавање броја тражилаца азила које ће Немачка годишње примати. Зарад подршке сестринске ЦСУ, Меркелова је недавно нерадо прихватила да се залаже да годишње прима највише 200.000 избеглица, али је за СПД такво ограничење засад неприхватљиво.
И док ће се први разговори вођа ЦДУ, ЦСУ и СПД одржати у четвртак, потпредседник СПД-а Торстен Шефер Гимбел истиче да СПД неће доносити одлуку о поновном уласку у велику коалицију пре конгреса странке који ће се одржати од 7. до 9. децембра. С друге стране, демохришћански премијер покрајине Хесен Фолкер Бувије истиче да „са 20 одсто (гласова које је освојио СПД) не може се поставити 100 одсто захтева”.
Међутим, коментатор и уредник у минхенском „Зидојче цајтунгу” Хериберт Прантл истиче да СПД не мора да се плаши да ће их Меркелова и у својој четвртој влади „самлети”, истичући да ће то бити само транзициона влада.
„Ово ће бити последња влада Ангеле Меркел. Њено време је дошло до краја, као и њена снага”, истиче Прантл, додајући да се у ЦДУ већ воде интриге о наследнику, баш као што тресу и ЦСУ. „Млин Меркелове више не меље.”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


