Visoka cena nemačke stabilnosti
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Posle Drugog svetskog rata, razaranja i hiperinflacije, za većinu Nemaca već decenijama je stabilnost bezmalo sveta reč. Upravo ta činjenica dobrim delom je dovela do toga da se Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca predomisli i ipak otvori vrata za pregovore sa demohrišćanskom blokom (CDU–CSU) Angele Merkel i time najverovatnije spase Nemačku od očekivane političke nestabilnosti koju bi, bar prema nemačkim merilima, doneli ponovni parlamentarni izbori. Uprkos tome, i u SPD-u i unutar CDU–CSU već se razmatra pitanje koliku će cenu morati da plate zarad nove velike koalicije i opstanka Merkelove na vlasti.
Šulc je bio spreman da se drži odluke da SPD ostane u opoziciji, pa i po cenu novih izbora, ali na promenu mišljenja ga je naterao lično partijski kolega i predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, koji je smatrao da će propast pregovora CDU–CSU sa liberalima i Zelenima i novi izbori samo dovesti do rasta popularnosti desničara iz Alternative za Nemačku (AfD), koji podršku osvajaju antiimigrantskom ali i antisistemskom retorikom.
Pritisak na Šulca je proteklih dana toliko narastao da je on bio prinuđen da prošlog petka kaže da se, posle predsednikovog „dramatičnog apela”, on neće protiviti razgovorima o izlasku iz trenutne teške situacije.
Šulcovo zaziranje od ulaska u vladu plod je činjenice da je SPD za njegova vakta na izborima ostvario najgori rezultat u svojoj istoriji i da su svi ispravno procenili da će boravkom u opoziciji uspeti da ustroje svoje redove i vrate se jasnijoj levo orijentisanoj politici koja bi mogla ponovo da privuče više birača. Iako je svima jasno da je upravo kancelarkin stil vladanja i pomeranje politike CDU više ka centru uticao da SPD izgubi svoj identitet pa samim tim i birače, Šulc nije smeo da odbije razgovore sa Merkelovom. Da je to učinio, rizikovao bi da njega i SPD optuže da produžavaju političku krizu pa da na novim izborima osvoje još manje glasova.
I dok bi SPD u oba slučaja mogao da plati političku cenu, i u CDU i CSU plaše se cene koju bi morali da plate za opstanak velike koalicije. Nakon prekjučerašnjeg sastanka, vrh CDU je podržao formiranje velike koalicije, pri čemu je demohrišćanski premijer pokrajine Šlezvig Holštajn Danijel Ginter istakao da oni „imaju čvrstu nameru da formiraju efikasnu vladu”.
„Čvrsto verujemo da to neće doći od neke manjinske vlade, već od alijanse zasnovane na parlamentarnoj većini. To je velika koalicija”, rekao je on.
Pre toga se i vođa bavarskog CSU Horst Zehofer u razgovoru za nedeljno izdanje tabloida „Bild” takođe založio za već postojeću koaliciju.
„Alijansa konzervativaca i SPD-a najbolja je opcija za Nemačku, u svakom slučaju bolja od koalicije liberala i Zelenih, novih izbora ili manjinske vlade”, rekao je Zehofer, koji je pri tome upozorio SPD da ne dolazi za pregovarački sto tako što će pokušati da diktira uslove. „Mogu samo da posavetujem SPD da ne ulaze u razgovore sa konzervativcima sa preteranim zahtevima, već da ostanu realistični. Neće biti velike koalicije po svaku cenu.”
Omladina CDU proteklog vikenda je čak zahtevala da koalicija bude sastavljena do Božića, to jest za manje od mesec dana, a da u suprotnom pregovori budu „sagledani kao propali” i da se Merkelova okrene manjinskoj vladi. Osim toga, oni su istakli da dogovor ne bi smeo da bude napravljen po cenu suštinskih konzervativnih pitanja, uključujući migracionu i budžetsku politiku. Nasuprot tome, omladina SPD-a pozvala je vođe svoje partije da se „iz opozicije okrenu istinskoj alternativi za naprednu, solidarnu i levičarsku politiku” pre nego ka novoj velikoj koaliciji.
Omladinci obe stranke očigledno pokušavaju da podignu ulog svojih stranaka u pregovorima. Ipak, da će Merkelova morati da plati cenu za podršku SPD-a jasno je i iz intervjua pojedinih funkcionera SPD-a koji su već istakli brojne uslove za ulazak u vladu, među kojima su promene u sistemu zdravstvenog i penzionog osiguranja, obimnija ulaganja u obrazovanje i izgradnju stanova pristupačnih za siromašnije. Sve to, smatraju ekonomisti, dovešće do znatno veće javne potrošnje. Osim toga, još jedna tačka spoticanja moglo bi da bude i pitanje ograničavanje broja tražilaca azila koje će Nemačka godišnje primati. Zarad podrške sestrinske CSU, Merkelova je nedavno nerado prihvatila da se zalaže da godišnje prima najviše 200.000 izbeglica, ali je za SPD takvo ograničenje zasad neprihvatljivo.
I dok će se prvi razgovori vođa CDU, CSU i SPD održati u četvrtak, potpredsednik SPD-a Torsten Šefer Gimbel ističe da SPD neće donositi odluku o ponovnom ulasku u veliku koaliciju pre kongresa stranke koji će se održati od 7. do 9. decembra. S druge strane, demohrišćanski premijer pokrajine Hesen Folker Buvije ističe da „sa 20 odsto (glasova koje je osvojio SPD) ne može se postaviti 100 odsto zahteva”.
Međutim, komentator i urednik u minhenskom „Zidojče cajtungu” Heribert Prantl ističe da SPD ne mora da se plaši da će ih Merkelova i u svojoj četvrtoj vladi „samleti”, ističući da će to biti samo tranziciona vlada.
„Ovo će biti poslednja vlada Angele Merkel. Njeno vreme je došlo do kraja, kao i njena snaga”, ističe Prantl, dodajući da se u CDU već vode intrige o nasledniku, baš kao što tresu i CSU. „Mlin Merkelove više ne melje.”
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
