„Црни барон” у Београду
Судбина руске царске емиграције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији, привлачи велику пажњу јавности, нарочито од како је почело емитовање телевизијске серије „Сенке над Балканом”.
Дебатује се у кафићима и кафанама, на седељкама и у новинским редакцијама, у канцеларијама државних надлештава и приватних фирми, гледаоци се опредељују за и против, питају се шта је истина, а шта литерарна надградња у компликованој причи, шта је чињенични слој, а шта фикција обликована у тимској лабораторији аутора ове серије.
Дилеме делимично може да развеје фељтон „Из тајних архива Удбе: Руска емиграција у Југославији 1918–1941”, који ће од данас ексклузивно објављивати „Политика”.
Реч је о деловима обимног документа уобличеног 1955. године у Првом одељењу Управе државне безбедности (УДБА), Државног секретаријата за унутрашње послове ФНР Југославије.
Време настанка овог материјала показује да је на њему рађено у време жестоког сукоба између КПЈ и Информбироа, између ФНРЈ и СССР-а, односно Тита и Стаљина. Овај сукоб је започет у лето 1948, а документ о коме је реч коначну форму је добио у јануару 1955. године. Сукоб Београда и Москве тада се већ ближио свом крају – прва личност СССР-а оног времена, Никита Хрушчов, на таласу нормализације односа, стигао је у посету Југославији крајем маја 1955. упућујући јавно извињење Јосипу Брозу Титу због напада којима је ФНР Југославија до тада била изложена.
Изворни елаборат који је очигледно годинама настајао у Удби, куцан је латиничном писаћом машином и носи наслов „Белоемиграција у Југославији 1918–1941”. Укоричен је у две свеске. Прва има 406, а друга 326 страница, али тај податак може да завара, пошто је материјал прекуцаван с најмањим проредом (52 реда на једној страни). То ће рећи да овај обимни документ има готово 1.500 страница „нормалног” текста. Означен са „поверљиво”, елаборат је укоричен у јануару 1955. године, с напоменом: „Рађено у 172 примерка.”
Велики део материјала из друге свеске посвећен је „Црном барону”, генералу Петру Николајевичу Врангелу, неприкосновеном војном ауторитету руске беле емиграције која је пред Црвеном армијом морала да напусти Русију захваћену грађанским ратом. Војне, наоружане формације генерала Врангела у Краљевини Југославији, углавном концентрисане у Србији, бројале су око 25.000 припадника, а укупна руска избегличка колонија имала је на врхунцу око 40.000 чланова.
У другој свесци елабората из које ће „Политика” објавити делове у форми фељтона, изнет је низ детаља о барону Врангелу, његовим војним формацијама, низу белогардејских организација створених за рат против бољшевика, о унутрашњим спорењима у руској емиграцији, подземном рату бољшевичких тајних служби против „белих” и обрнуто, о руској расколничкој цркви у емиграцији, са седиштем у Сремским Карловцима, као и о низу других питања која су била од интереса за југословенску тајну службу.
Широка лепеза проблема обухваћених овим елаборатом може се наслутити већ и из чињенице да је њиме обухваћено више од 2.000 имена, већином најважнијих војних представника, обавештајаца, дипломата, политичара, научника, уметника, црквених великодостојника руске емиграције у Краљевини Југославији, али и у другим државама међуратне Европе.
У оцени вредности „поверљивог” елабората Удбе, читалац треба да има у виду да су тај документ писали угледни, образовани припадници руске избегличке заједнице, чије се познавање стања међу белогардејцима тешко може довести у питање.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
