„Crni baron” u Beogradu
Sudbina ruske carske emigracije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji, privlači veliku pažnju javnosti, naročito od kako je počelo emitovanje televizijske serije „Senke nad Balkanom”.
Debatuje se u kafićima i kafanama, na sedeljkama i u novinskim redakcijama, u kancelarijama državnih nadleštava i privatnih firmi, gledaoci se opredeljuju za i protiv, pitaju se šta je istina, a šta literarna nadgradnja u komplikovanoj priči, šta je činjenični sloj, a šta fikcija oblikovana u timskoj laboratoriji autora ove serije.
Dileme delimično može da razveje feljton „Iz tajnih arhiva Udbe: Ruska emigracija u Jugoslaviji 1918–1941”, koji će od danas ekskluzivno objavljivati „Politika”.
Reč je o delovima obimnog dokumenta uobličenog 1955. godine u Prvom odeljenju Uprave državne bezbednosti (UDBA), Državnog sekretarijata za unutrašnje poslove FNR Jugoslavije.
Vreme nastanka ovog materijala pokazuje da je na njemu rađeno u vreme žestokog sukoba između KPJ i Informbiroa, između FNRJ i SSSR-a, odnosno Tita i Staljina. Ovaj sukob je započet u leto 1948, a dokument o kome je reč konačnu formu je dobio u januaru 1955. godine. Sukob Beograda i Moskve tada se već bližio svom kraju – prva ličnost SSSR-a onog vremena, Nikita Hruščov, na talasu normalizacije odnosa, stigao je u posetu Jugoslaviji krajem maja 1955. upućujući javno izvinjenje Josipu Brozu Titu zbog napada kojima je FNR Jugoslavija do tada bila izložena.
Izvorni elaborat koji je očigledno godinama nastajao u Udbi, kucan je latiničnom pisaćom mašinom i nosi naslov „Beloemigracija u Jugoslaviji 1918–1941”. Ukoričen je u dve sveske. Prva ima 406, a druga 326 stranica, ali taj podatak može da zavara, pošto je materijal prekucavan s najmanjim proredom (52 reda na jednoj strani). To će reći da ovaj obimni dokument ima gotovo 1.500 stranica „normalnog” teksta. Označen sa „poverljivo”, elaborat je ukoričen u januaru 1955. godine, s napomenom: „Rađeno u 172 primerka.”
Veliki deo materijala iz druge sveske posvećen je „Crnom baronu”, generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu, neprikosnovenom vojnom autoritetu ruske bele emigracije koja je pred Crvenom armijom morala da napusti Rusiju zahvaćenu građanskim ratom. Vojne, naoružane formacije generala Vrangela u Kraljevini Jugoslaviji, uglavnom koncentrisane u Srbiji, brojale su oko 25.000 pripadnika, a ukupna ruska izbeglička kolonija imala je na vrhuncu oko 40.000 članova.
U drugoj svesci elaborata iz koje će „Politika” objaviti delove u formi feljtona, iznet je niz detalja o baronu Vrangelu, njegovim vojnim formacijama, nizu belogardejskih organizacija stvorenih za rat protiv boljševika, o unutrašnjim sporenjima u ruskoj emigraciji, podzemnom ratu boljševičkih tajnih službi protiv „belih” i obrnuto, o ruskoj raskolničkoj crkvi u emigraciji, sa sedištem u Sremskim Karlovcima, kao i o nizu drugih pitanja koja su bila od interesa za jugoslovensku tajnu službu.
Široka lepeza problema obuhvaćenih ovim elaboratom može se naslutiti već i iz činjenice da je njime obuhvaćeno više od 2.000 imena, većinom najvažnijih vojnih predstavnika, obaveštajaca, diplomata, političara, naučnika, umetnika, crkvenih velikodostojnika ruske emigracije u Kraljevini Jugoslaviji, ali i u drugim državama međuratne Evrope.
U oceni vrednosti „poverljivog” elaborata Udbe, čitalac treba da ima u vidu da su taj dokument pisali ugledni, obrazovani pripadnici ruske izbegličke zajednice, čije se poznavanje stanja među belogardejcima teško može dovesti u pitanje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
