Нова боја плаве крви

Се­ћа се ка­ко су за мај­ку Афро­а­ме­ри­кан­ку ми­сли­ли да јој је да­ди­ља док је у ко­ли­ци­ма во­зи­ла де­те све­тле пу­ти. Че­сто је го­во­ри­ла о иза­зо­ви­ма ко­је је има­ла као глу­ми­ца, ни до­вољ­но цр­на, ни до­вољ­но бе­ла. Ка­же да су Аме­ри­кан­ци са­мо за­во­ји­ма умо­та­ли ра­сни про­блем уме­сто да га ле­че у ко­ре­ну. Ли­бе­рал­ни Бри­тан­ци на­да­ју се пак да би Ме­ган мо­гла да бу­де ме­лем за ду­бо­ке острв­ске по­де­ле у по­гле­ду ими­гра­ци­је и сим­бол мо­дер­ни­за­ци­је ди­на­сти­је ко­ја ву­че пр­тљаг ко­ло­ни­јал­не про­шло­сти.

Ри­ђо­ко­си принц, бив­ши вој­ни пи­лот, при­знао је да те­шко но­си те­рет жи­во­та под ре­флек­то­ри­ма. Ње­го­вој вер­ни­ци, глу­ми­ци са ди­пло­мом из ме­ђу­на­род­них од­но­са, то не­ће би­ти про­блем, али због но­ве уло­ге мо­ра­ће да се од­рек­не мно­гих ста­рих. Пред ве­рид­бу је сни­ми­ла по­след­њу епи­зо­ду у Аме­ри­ци по­пу­лар­не адво­кат­ске се­ри­је „Su­its”. Уга­си­ла је и блог ко­ји је во­ди­ла да де­вој­ка­ма кроз при­че о мо­ди и пу­то­ва­њи­ма под­мет­не со­ци­јал­не и по­ли­тич­ке те­ме.

Мно­ги пред­ви­ђа­ју да ће јој, иако због уда­је ме­ња др­жа­вљан­ство и ве­ру (из про­те­стант­ске у ан­гли­кан­ску), нај­те­же па­сти огра­ни­че­ње сло­бо­де го­во­ра. Отво­ре­но је на­ви­ја­ла за Хи­ла­ри Клин­тон, жа­ли­ла због брег­зи­та и на­па­да­ла До­нал­да Трам­па да је же­но­мр­зац. Сту­па­њем у Фир­му, ка­ко Бри­тан­ци зо­ву кра­љев­ску по­ро­ди­цу, ак­ти­ви­зам ће мо­ра­ти да огра­ни­чи на ху­ма­ни­тар­ни јер про­то­кол не до­зво­ља­ва чла­но­ви­ма да из­но­се по­ли­тич­ке ста­во­ве. Оста­је јој про­сто­ра да на­ста­ви бор­бу за жен­ска пра­ва у окви­ру УН. 

На­ло­ге на дру­штве­ним мре­жа­ма је по­га­си­ла чим је ве­за с пе­тим по ре­ду на­след­ни­ком пре­сто­ла по­ста­ла озбиљ­на, укљу­чу­ју­ћи „Ин­ста­грам” на ко­јем је пред два ми­ли­о­на пра­ти­ла­ца хва­ли­ла књи­гу Но­а­ма Чом­ског. Слав­ни ле­ви­чар ка­же да му је дра­го због то­га и да му се чи­ни да ће ње­го­ва зе­мља­ки­ња про­др­ма­ти кра­љев­ску по­ро­ди­цу.

Глав­ног чла­на је већ при­до­би­ла – кра­љи­цу Ели­за­бе­ту, ко­ја не би ни би­ла ту где је­сте да њен стриц ни­је аб­ди­ци­рао због раз­ве­де­не Аме­ри­кан­ке. Ду­го­ве­ка вла­дар­ка је пре 65 го­ди­на за­бра­ни­ла сво­јој бун­тов­ној се­стри да се уда за раз­ве­де­ног чо­ве­ка и ни­је при­су­ство­ва­ла гра­ђан­ском вен­ча­њу си­на Чар­лса и Ка­ми­ле Пар­кер Бо­улс, обо­је раз­ве­де­них. Са­да је ме­ђу­тим ре­кла оно пре­суд­но „да” без ко­јег њен унук ни­је смео да клек­не пред де­вој­ку. По ре­ак­ци­ја­ма јав­но­сти де­лу­је као му­дра од­лу­ка јер мла­ди ни­су по­ка­зи­ва­ли ово­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за мо­нар­хи­ју још од прин­це­зе Да­ја­не.