„Флорентински шешир” са два капитена
Члан сам ансамбла позоришта „Бошко Буха”. То је моја нова породица и радујем се нашој вечерашњој премијери „Флорентинског шешира”, каже глумац Зоран Цвијановић најављујући премијерно извођење водвиља „Флорентински шешир” Ежена Лабиша, у режији и адаптацији Даријана Михајловића, вечерас у 20 сати на сцени у УК „Вук Стефановић Караџић”, а у продукцији позоришта „Бошко Буха” коме је ово уједно један од највећих пројеката у последњих неколико година. Дело је превела Иванка Павловић, сценограф је Аљоша Спајић, костимограф Ивана Васић, кореограф Небојша Громилић. Композитор Александар Локнер, који је радио музику за више представа позоришта „Бошко Буха”, али први пут за Вечерњу сцену, каже да је овога пута у питању био озбиљан посао чији је резултат 17 куплета, од којих 15 оригиналних који су у духу радње.
– Реч је о врсти дела светске литературе која треба да ради свака генерација позоришних уметника. Нама се погодило да у екипи „Флорентинског шешира” имамо два изузетна глумца: Дејана Луткића и Горана Јевтића који су у најбољим годинама и којима су главне улоге Фадинара и Нонанкура дошле у најбољем тренутку. И били су нам прави капитени током рада на овој представи Ежена Лабиша. Тако да је и у педагошком смислу форма задовољена, а представа је уздигнута и на висок уметнички ниво за који мислим да ће терапеутски деловати на гледаоце. Верујем да ће се публика доста смејати и да ће много волети ову нашу представу – подвлачи Цвијановић.
Зоран Цвијановић винуо се у сам врх српског глумишта непосредно после завршетка Факултета драмских уметности у Београду, будући да су га сустизале бројне улоге, почев од телевизијске серије „Сиви дом” преко филмова „Октоберфест”, „Полтрон”, „Ми нисмо анђели”, „Лепа села лепо горе”.
Искусном Цвијановићу у представи „Флорентински шешир” редитељ Даријан Михајловић поверио је лик Бопертуија, односно месара. У великом глумачком ансамблу су и Владан Дујовић, Драгољуб Денда, Урош Јовчић, Александар Радојичић, Ненад Ненадовић, Милош Влалукин, Теодора Ристовски, Лена Богдановић, Јелена Тркуља, Ивана Локнер, Саша Нићифоровић, Вања Јовановић, Митра Младеновић, Ђорђе Крећа.
– Мало смо променили тај карактер. Играм Бопертуија, мужа госпође Анаис, чији је шешир коњ појео у шуми. Појављујем се тек у четвртом чину, али да бисмо мало радикализовали радњу самог комада, редитељ је променио и амбијент целог тог догађања. Даријан Михајловић је режирао представу тако да је променио и карактер мог јунака, да би крај добио драматичну димензију. Бопертуи је генерално јако забринут, истина мање са дилемом да ли му је жена негде са неким, колико да се врати кући. Има нешто људско у свему томе. Димензија коју комад добије пре него што се месар појави је већ толика да и Бопертуи улази у то јурцање, истина он за женом, а они за шеширом – каже наш саговорник.
Од 1982. до 1987. године Зоран Цвијановић био је члан Југословенског драмског позоришта, а од 1987. до 2002. позоришта Атеље 212 када се повлачи у, рекло би се, театарску илегалу. После бројних позоришних искустава овај глумац се, каже, пронашао управо у позоришту „Бошко Буха”.
– Ово је колектив у коме се најбоље осећам. У овом ансамблу сам пронашао своје позориште. Времена се мењају, ансамбли се мењају, самим тим и људи. Све то иде једно за другим, а онда се нешто десило и са мном, са позориштем и бављењем овим послом. Све се ипак, као што видите негде тако лепо склопило. Овде се осећам као код куће и захвалан сам свом покојном пријатељу Милораду Мандићу Манди који ме је довео и примио у ову дивну позоришну породицу – тврди Цвијановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
