Протутњао роштиљски воз

    Лесковац – Још један, 18. по реду, роштиљ воз протутњао је лесковачком "Широком чаршијом" где су се, у оквиру "Роштиљијаде", на стотину распаљених скара пекле сочне и укусне пљескавице, уштипци, кобасице, вешалице и други специјалитети са роштиља. За седам дана трајања утрошено је више од 20 тона роштиљског меса, упола мање крменадли, вешалица, кобасица, јагњећег и прасећег печења и других специјалитета од меса. Први пут од оснивања светски фестивал роштиља у Лесковцу, нема ове године шампиона у припремању специјалитета на скари, а изостало је и такмичење у припремању мајсторске пљескавице "из руку".

      Према првим проценама овогодишњу "Роштиљијаду" је посетило више од 200.000 гостију. Да није било кише посета би сигурно била рекордна, каже за "Политику" Јован Стојановић, познати лесковачки угоститељ, који од почетка редовно учествује на лесковачком фестивалу роштиљу.

      – Могло је бити много боље, да је ваљано урађен маркетинг, презентација и промоција "Роштиљијаде" у медијима. Имам осећај да су због тога изостали гости из Словеније, Грчке, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, Чешке, Словачке, Бугарске, Мађарске и других земаља који су ранијих година давали посебан имиџ овој значајној српској манифестацији, каже Стојановић док гостима из Панчева, Београда, Вршца и Кикинде уз лесковачку мућкалицу нуди пљескавице, уштипке и друге специјалитете са скаре.

      – По ко зна који пут се потврђује да не знамо да искористимо богатство које имамо. Први пут сам на југу и ово је сјајно. Међутим, са супругом Бранком нисам могла да пронађем и купим ћевапчиће са луком у лепињи. А, на улазу нас је дочекао натпис, сигурно нека реклама, са крупним словима "сточна храна". Пропуст за који немам коментар, каже Панчевка Иванка Младенов која је са супругом Бранком и рођацима дошла да ужива у лесковачком роштиљу, јер је везује дивна успомена за овај града, када је њен супруг пре много година служио војску у граду под Хисаром.

      Иначе, на овогодишњој "Роштиљијади" поред шаренила цена, јер се пљескавица могла купити за 60 али и 180 динара, килограм јагњећег печења је стајало 1.000, а прасећег дупло мање (од 500 до 600 динара за килограм), направљена је и највећа пљескавица на свету. Како каже за "Политику" Ранко Цојић, председник стручног жирија, младе роштиљџије Горан Тодоровић и Иван Здравковић из Лесковца направили су и испекли пљескавицу тешку 36 килограма, пречника 143 и дебљине осам сантиметара и на тај начин се кандидовали за Гинисову књигу светских рекорда. Како кажу за "Политику" Горан Тодоровић и Иван Здравковић, дуго су се припремали, а приликом припремања су имали добру асистенцију колега. Обарању рекорда доста им је помогло и квалитетно роштиљско месо овдашње месаре "МК".

      Поводом сећања на некадашњег вишеструког шампиона и рекордера у припремању највеће пљескавице на свету Новицу Станковића Шапоњу рекорд је покушао да обори и његов син Ненад Станковић који је уз асистенцију Милоша Јанићијевића направио пљескавицу од 34 килограма.

      У оквиру "Роштиљијаде" у Доњој Локошници код Лесковца су одржани "Дани паприке". Том приликом организована су многа занимљива такмичења у припремању јела од паприка, туцању, грувању и низању паприка. Весна Милојковић је на такмичењу у низању паприка успела да за три минута и 16 секунди наниже 100 паприка. Млада домаћица Иванка Јовановић од паприка зна да направи 76 јела. Од мусаке са паприком, ту је ђувеч, пита "паприкуша", поховане, љутеница, "белолученка", прженица, слане торте (12 врста), гибаница, до пуњене паприке разним домаћим ђаконијама, а као највећи специјалитет, са посебним уживањем говори о сланој торти "паприкачи". За најбољег произвођача специјалне локошничке паприке одлуком специјалног жирија проглашен је Славољуб Цакић из Доње Локошнице, други је његов комшија Ивица Стоиљковић, а трећи је Дејан Јовановић из истог села.

      Иначе, село Локошница у ове јесење дане, све у црвеној боји, делује као из бајке. Све се црвени од паприке чије су низе дужине од преко два метра "облепиле" фасаде кућа, помоћних просторија, плотове окућница и других објеката. Црвена су и дворишта по којима је расута паприка по којима вредне руке домаћица са иглама и концем ужурбано нижу како би их што пре ставили "на зид" да се суше.

      У ово село, које спада у ред највећих произвођача, груване, туцане и алеве паприке на еколошки здрав начин, долазиле су делегације из читавог света. Пре неколико дана посетио их је и амбасадор Јапана који је дошавши у Доњу Локошницу био одушевљен "црвеним витаминским фасадама кућа".