Кључни моменти српско-грчких односа

‒ Два национална покрета нису међусобно сарађивала, ако се изузме учешће добровољаца. Грчки национални покрет је уживао значајну подршку европске јавности и заснивао се на античком и византијском духовном наслеђу који су чинили основу националног програма, познатог као Велика идеја (Мегали идеја), у којем Србија није заузимала посебно место. Непосредна сарадња је успостављена шездесетих година 19. века, у време италијанског и немачког уједињења, када се чинило да постоји могућност за покрете широких размера и на Балкану. Српско-грчки уговор о савезу из 1867. предвиђао је сарадњу у борби за ослобођење од турске власти. Уместо предвиђене поделе Отоманског царства између две уговорне стране, руским залагањем створена је 1870. Бугарска егзархија. Под окриљем Васељенске патријаршије у другој половини 19. века створени су предуслови за заједничко супротстављање Србије и Грчке егзархијској јерархији и бугарском националног покрету, које је омогућило постављање српских јерарха за владике у Призрену и Скопљу – наглашава Павловић.

Како даље додаје, балкански ратови не само да су трајно ослободили Балкан од отоманске власти, него су и потврдили значај српско-грчке сарадње за судбину региона.

– Српско-грчким савезом закљученим 1. јуна 1913. успостављена је заједничка граница по којој је Србији припала Стара Србија и Македонија, а Грчкој Солун. Овим уговором постигнут је споразум о подели Балкана између Србије и Грчке, који није било могуће постићи током 19. века, али је истовремено и постављен основ за савез Србије и Грчке у Великом рату и за сарадњу на почетку Другог светског рата. Идеолошки карактер Другог светског рата и биполарна природа односа у Европи у другој половини 20. века претворили су границу између Југославије и Грчке у размеђе између комунистичке и демократске Европе. Међутим, са падом Берлинског зида, Србија и Грчка су поново успоставиле добре односе чији се посебан квалитет огледао у несебичној помоћи Грчке Србији током деведесетих година и током процеса приближавања Србије Европској унији у 21. веку – истиче наш саговорник.

Тематика излагања учесника на скупу посвећена је кључним моментима билатералних односа у последња два века. Пасхалис Китромилидес, професор Националног и Каподистријског универзитета у Атини, говориће о делу двојице грчких историчара из прве половине 20. века, Николаоса Влахоса са универзитета у Атини и Микелиса Ласкариса са Универзитета у Солуну, који су показали више него завидну објективност у анализи српско-грчких односа. 

‒ Анастасиос Лупас са Аристотеловог универзитета у Солуну анализираће српско-грчке односе од Мајског преврата 1903. до анексије Босне и Херцеговине, док ће његов колега са истог универзитета Евангелос Кацарас разматрати преговоре који су непосредно претходили закључењу споразума. Професор Лукијанос Хасиотис са Аристотеловог универзитета споразум из 1913. сматра кључним моментом у српско-грчким односима током 20. века. Хасиотис тврди да је споразум закључен у моменту када је створен простор да балканске државе, без уплива великих сила, саме између себе поделе отоманско наслеђе на Балкану. Србија и Грчка су овим споразумом оствариле територијални компромис који је био основа њихове сарадње током 20. века ‒ наводи наш саговорник.

Рад Милета Бјелајца из Института за новију историју Србије посвећен је југословенско-грчкој сарадњи на самом почетку Другог светског рата, док ће Драган Бакић из Балканолошког института Сану понудити синтезу билатералних односа у међуратном периоду. Дописни члан САНУ Љубодраг Димић сагледаће значај државног удара у Грчкој 1967. за југословенско-грчке односе. Професор Филозофског факултета Милан Ристовић понудиће синтезу односа Југославије и Грчке од 1945. до 1991. Историјату хеленских и југословенских уговора посвећен је рад Слободана Марковића, професора Факултета политичких наука, док ће Миладин Милошевић из Архива Југославије дати историјат грчких мисија у Србији.