Нушићева емотивна рашомонијада

Пресудила је, прича Нела Михаиловић, жеља да ради Нушића, гротеску и да оде од себе, односно да се публици представи у другачијем светлу, будући да је на сцени матичног Народног позоришта у Београду публика гледа у ликовима: Рајне Маретић Долске, Госпође Зеленкићке, Лиз, Елизабете, Анђе... Али и чињеница да је на почетку каријере радила „Ожалошћену породицу” у режији Радослава Златана Дорића када је тумачила лик Данице. Отуда и не чуди што све Нушићеве реплике Нела Михаиловић зна напамет.

Протеклу сезону ова глумица је завршила са две премијерне представе: Шекспировим „Ричардом Трећим” у режији Снежане Тришић и Нушићевим „Сумњивим лицем” у режији Андраша Урбана.

– Имам огромно поштовање према Нушићу, практично одмах после „Сумњивог лица”, ево радим „Ожалошћену породицу”, а пре тога сам се „борила” са Шекспиром. Шекспир и Нушић? Радити такве класике је и те како важно за глумца мојих година. У сусрету са Шекспиром, а дуго се са њим нисам сретала, на пробама се сваки дан изговарало колико је то велики писац и зашто толико траје. Разлика између Шекспира и Нушића, два велика писца, првог који траје вековима, другог који траје век и више, деликатна је. Шта је разлика: Шекспир је огроман зато што га говоримо у стиху. Јако је важно колико смо потковани на академији јер се тамо учи занат и Љиљана Мркић Поповић је умела да нас научи сценском говору, што је јако важно за Шекспира – каже Нела Михаиловић и додаје:

– Шекспир напише оно што хоће да каже, нема код њега скривених намера и подтекста. Он је јако специфичан колико год смо покушавали да му пронађемо нешто испод, у смислу једно говориш, друго мислиш тешко је ишло. Толико експлицитно, мудро и сажето до сржи перфектно ти понуди да изговориш његову мисао. Зато је Шекспир тежак, оно што кажеш то и мислиш: дакле он је сам урадио тај посао. А Нушић је писац какав смо и ми народ и наш менталитет. Он да реплику, на један начин је говориш, гледаш на други, трећи мислиш. Ово што онај неко чује у гледалишту је нешто четврто... Каже нама у једном тренутку Јагош Марковић: „Ова породица своје емоције шалта на кеца. Шалта се на крв и нож, будући да сви јако брзо мисле. Следеће секунде су сви скупљени против одређене особе”. Своје емоције толико брзо смењују и зато, како каже Марковић „Нушића не могу да играју и разумеју до краја ни Немци ни Енглези”.

Пред Нелом Михаиловић, али и целим глумачким ансамблом, деликатан је посао будући да је идеја редитеља да се ради прецизно, дисциплиновано, тачно, а да се извуче емотивна рашомонијада која је тако специфична за наш менталитет и самог Нушића.

– Управо зато је Нушић и захвалан за глумце, јер су његови карактери богати и разнобојни. Сваки лик има по 15 слојева, сваки поступак, реч, мисао. И онда Нушић излази у најлепшем сјају, чује се то његово богатство – открива Нела Михајловић уз напомену да се „Нушић толико учитава у ово наше време. Он је свевремен, и тако ће да изгледа на сцени”.

Нела Михаиловић данима уназад на пробама у националном театру открива карактер своје Виде.

– Будући да нам Јагош Марковић на пробама често помиње Пикаса и кубизам, свима нам је јасно да хоће карактере који су споља искривљени, заоштрени у шпиц и раскошно обојени. Вида је мала жена, али колико год се отимали, све жене су код Нушића јаке. Током процеса рада дошли смо до сазнања да су жене у тим кључним ситуацијама увек прве, а да је иза њих њихов мушкарац, човек, колико год деловао доминантније. Жена су те које вуку конце. Видин муж Танасије, игра га Александар Срећковић, крупан је, снажан и глуп. А Вида је мала, никаква, грбава, ружна у свом телу, али брзо мислећа жена. Она је узбудљива, муж је бије, али када она скочи да брани свог мушкарца побила би их све – каже нам.

Глумица додаје да је одрасла у врло патријархалној средини и да је њен отац био велики ауторитет, стуб породице коју су чиниле четири жене: њена бака, мајка, сестра и она.

– Памтим га као строгог оца, али без жене поред себе тешко би био ауторитет. Негде покушавамо да провучемо и ту идеју да ауторитет мушкарца успоставља жена – закључује Нела Михаиловић.