Сутрашњица је већ почела

Унапређена вештачка интелигенција, киборзи, роботи – кућни љубимци који „препознају” осећања својих власника; „паметне” машине и системи који омогућавају људима да са другог краја света, рецимо, укључе грејање у свом стану, одмрзну ручак, покрену усисивач или систем наводњавања у башти; аутономна возила и дронови; тродимензионални штампачи; „уграђени” здравствени чипови у људском телу; целе библиотеке смештене у киндл, мајушни уређај који нам омогућава читање класика и модерних бестселера који нису у облику књиге; апликације за навигацију и „смарт” водичи кроз градску гужву; аутоматско превођење са било којег језика на интернету...

Технологије које смо, пре једва двадесетак година, могли да сретнемо само у научнофантастичним романима или филмовима сад су ту, око нас, у нашем пословном окружењу, у кући, на улици.

Доскора су неке од тих справа коштале читаво богатство, а сад су приступачне свима – од лаптопа и „смартфона” до соларних панела, чија је цена опала за 85 одсто! И нису у питању само милиони нових корисника, све је више радника запослено на истраживању, развоју и производњи нових технологија. Све је већа и зарада компанија, па и држава које улажу у ову област.

Шта нас још чека и како ће то утицати на нашу будућност, питамо Милоша Жикића, стручњака за информационе технологије, софтверског инжењера, оснивача компаније за развој дигиталних производа и суоснивача „HeapSpace” технолошке заједнице која има за циљ поспешивање технолошке свести и предузетништва на нашим просторима.

1. Како су нове технологије побољшале нашу свакодневицу?

Допринеле су знатном појефтињењу свих сервиса, тако да данас имамо приступ неограниченој бази знања и комуникационим системима потпуно бесплатно. Брзо се навикавамо на ствари које нам побољшавају свакодневни живот па више и не примећујемо да су оне тако нове. Мобилни телефони су све моћнији уређаји, то су „суперрачунари” које носимо са собом. А тек тродимензионална штампа, којом се према потреби израђују разни предмети од пластике, метала и других материјала! Холанђани су, рецимо, недавно уз помоћ 3Д штампача направили „еколошку” софу од рециклираних најлон кеса.

2. Колико је времена било потребно од замисли до тренутка кад су 3Д штампачи постали приступачни обичним људима?

Они постоје у неком облику још од осамдесетих година, али масовније улазе у примену и постају доступни и кућним корисницима тек 25 година касније. У последњих неколико година се удвостручио број испоручених 3Д штампача.

3. Које нас иновације чекају у наредних 20 година?

Нанотехнологија, квантни компјутери, органске (биолошке) машине, складиштење података у геному, нови извори енергије... Оно што ме посебно фасцинира јесте напредак у области медицине. Разни бионички додаци –вештачки органи и удови – помажу људима који су због болести или повреде остали без неког дела тела да живе нормално, а у будућности ће моћи знатно да унапреде наше перформансе. Отворен је пут ка „суперљудима”.

4. У чему и зашто, евентуално, Србија заостаје у овој области?

Како је размена информација постала веома лака и доступна, многе иновације веома брзо долазе и до нас, али, нажалост, и даље имамо проблема са регулативима које би убрзале усвајање појединих решења. Ипак сматрам да ће се и ово мењати.

5. Како би учешће у развоју и производњи нових информационих технологија могло да постане шанса за нашу земљу?

Наш потенцијал су добре школе и факултети чији је програм заснован на успешном савладавању основа за лако прихватање специфичних вештина и нових знања. То доказују и подаци о убрзаном расту ИТ сектора. Тренутно смо ипак у доста пасивном режиму, више усвајамо и користимо технологије које долазе споља, уместо да их сами стварамо. Активно укључење у истраживање и стварање нових технологија, поготово у области вештачке интелигенције и медицине, значило би, поред осталог, отварање нових радних места за способне младе стручњаке и јачање привреде, а побољшало би и наш положај у свету.

6. Које су главне препреке да се то оствари?

У нашој историји је било доста тешкоћа, које су нашу земљу онемогућиле да се на време укључи у светске технолошке трендове. То је довело и до спорог развоја предузетничког духа у Србији, недостатка ризичног капитала и урушавања државних истраживачких центара. Ситуација се мења, али требало би још пуно тога да надокнадимо. Србија би морала ефикасније да ради на усвајању нових закона и правилника који прате потребе технолошког развоја. На пример, тек смо прошле године увели е-новац, а печат је још у употреби, иако законом није прописан.

7. Несумњива је корист од напретка информационих технологија, али оне могу и да угрозе нашу приватност и сигурност?

Прво на шта се обично помисли јесу злоупотребе преко интернета, „крађа идентитета”, злоупотребе личних података и праћење преко мобилних телефона… Нормално је да у првим фазама развоја нових технологија безбедност није на првом месту, али како оне сазревају, томе се посвећује све већа пажња. Сматрам да ће највећи изазов за људски род бити како се прилагодити и створити добре регулативе да би усвајање нових технологија било безбедно и општеприхваћено.

8. Које би могле бити последице очекиване масовне роботизације?

Улазимо у ново доба, доба „унапређене стварности” – симбиозе човека, рачунара и природе. Машине постају боље у обављању многих послова од човека, а најважније је да му омогућавају да не угрожава сопствени живот. Да ли то значи губитак радних места и маргинализацију људског фактора? Не! Овакве трансформације, као и страхови који их прате већ су постојали током развоја индустријске ере – сетимо се лудистичког покрета у Енглеској у 19. веку, који је уништавао машине „јер отимају посао радницима”. Досадашњи развој вештачке интелигенције је показао да људи и рачунари могу савршено да се допуњују, и сматрам да ће тако бити и убудуће. Проблем смо ми сами, јер „ствари које долазе” доносе невероватну технолошку надмоћ онима који их контролишу. Надам се, ипак, ери напреднијег друштва, и да ће доступност информација и размена знања онемогућити да појединци стекну превелике моћи у односу на друге.

9. Шта су добити, а шта ризици од те „унапређене стварности”?

Спој људи и технологије ће нам омогућити нове начине да мислимо и одлучујемо, стварамо и радимо. Захваљујући овоме имаћемо повезанији, комплекснији и динамичнији свет.

Ризик је већ поменут – људска природа, која је ипак и даље непредвидива.

 10. Ипак, још постоји страх од превласти вештачке интелигенције у некој даљој будућности?

На страни сам оних који мисле да ово није пут којим идемо, јер једино човек може да буде претња самом себи. Развој друштва показује и напредак глобалне свести – добар пример је висок степен еколошке свести и бриге о заштити животне средине.

Шта омета старе технологије

Термин „реметилачке технологије” односи се на нове технологије које сасвим истискују и замењују постојеће, креирају нове навике, радикално мењају начин пословања и из корена потресају односно „ремете” глобално тржиште. Смислио га је професор Харвардске пословне школе Клејтон М. Кристенсен и 1997. навео у свом бестселеру „Иноваторова дилема – управљање иновацијама и променама”. Примери за ову врсту технологија су некада били телефон, изум Александра Грахама Бела, или компјутер, а сада су то, како су се сложили научници, следећих 12:

1. мобилни интернет,

2. аутоматизација знања,

3. интернет ствари (израз је први употребио Кевин Ештон 2009. за систем повезивања мноштва разноврсних објеката и услуга путем глобалне мреже),

4. напредна роботика,

5. технологија „у облаку”,

6. аутономна возила,

7. геномика у служби бољег разумевања живог света,

8. нови начини чувања енергије, попут литијумских батерија и електричних или хибридних,

9. тродимензионална штампа,

10. напредни материјали (као графен),

11. издвајање нафте и гаса из шкриљаца,

12. обновљива енергија сунца, ветра, геотермалних извора, океанских струја и таласа, фото-ћелија...