Sutrašnjica je već počela

Unapređena veštačka inteligencija, kiborzi, roboti – kućni ljubimci koji „prepoznaju” osećanja svojih vlasnika; „pametne” mašine i sistemi koji omogućavaju ljudima da sa drugog kraja sveta, recimo, uključe grejanje u svom stanu, odmrznu ručak, pokrenu usisivač ili sistem navodnjavanja u bašti; autonomna vozila i dronovi; trodimenzionalni štampači; „ugrađeni” zdravstveni čipovi u ljudskom telu; cele biblioteke smeštene u kindl, majušni uređaj koji nam omogućava čitanje klasika i modernih bestselera koji nisu u obliku knjige; aplikacije za navigaciju i „smart” vodiči kroz gradsku gužvu; automatsko prevođenje sa bilo kojeg jezika na internetu...

Tehnologije koje smo, pre jedva dvadesetak godina, mogli da sretnemo samo u naučnofantastičnim romanima ili filmovima sad su tu, oko nas, u našem poslovnom okruženju, u kući, na ulici.

Doskora su neke od tih sprava koštale čitavo bogatstvo, a sad su pristupačne svima – od laptopa i „smartfona” do solarnih panela, čija je cena opala za 85 odsto! I nisu u pitanju samo milioni novih korisnika, sve je više radnika zaposleno na istraživanju, razvoju i proizvodnji novih tehnologija. Sve je veća i zarada kompanija, pa i država koje ulažu u ovu oblast.

Šta nas još čeka i kako će to uticati na našu budućnost, pitamo Miloša Žikića, stručnjaka za informacione tehnologije, softverskog inženjera, osnivača kompanije za razvoj digitalnih proizvoda i suosnivača „HeapSpace” tehnološke zajednice koja ima za cilj pospešivanje tehnološke svesti i preduzetništva na našim prostorima.

1. Kako su nove tehnologije poboljšale našu svakodnevicu?

Doprinele su znatnom pojeftinjenju svih servisa, tako da danas imamo pristup neograničenoj bazi znanja i komunikacionim sistemima potpuno besplatno. Brzo se navikavamo na stvari koje nam poboljšavaju svakodnevni život pa više i ne primećujemo da su one tako nove. Mobilni telefoni su sve moćniji uređaji, to su „superračunari” koje nosimo sa sobom. A tek trodimenzionalna štampa, kojom se prema potrebi izrađuju razni predmeti od plastike, metala i drugih materijala! Holanđani su, recimo, nedavno uz pomoć 3D štampača napravili „ekološku” sofu od recikliranih najlon kesa.

2. Koliko je vremena bilo potrebno od zamisli do trenutka kad su 3D štampači postali pristupačni običnim ljudima?

Oni postoje u nekom obliku još od osamdesetih godina, ali masovnije ulaze u primenu i postaju dostupni i kućnim korisnicima tek 25 godina kasnije. U poslednjih nekoliko godina se udvostručio broj isporučenih 3D štampača.

3. Koje nas inovacije čekaju u narednih 20 godina?

Nanotehnologija, kvantni kompjuteri, organske (biološke) mašine, skladištenje podataka u genomu, novi izvori energije... Ono što me posebno fascinira jeste napredak u oblasti medicine. Razni bionički dodaci –veštački organi i udovi – pomažu ljudima koji su zbog bolesti ili povrede ostali bez nekog dela tela da žive normalno, a u budućnosti će moći znatno da unaprede naše performanse. Otvoren je put ka „superljudima”.

4. U čemu i zašto, eventualno, Srbija zaostaje u ovoj oblasti?

Kako je razmena informacija postala veoma laka i dostupna, mnoge inovacije veoma brzo dolaze i do nas, ali, nažalost, i dalje imamo problema sa regulativima koje bi ubrzale usvajanje pojedinih rešenja. Ipak smatram da će se i ovo menjati.

5. Kako bi učešće u razvoju i proizvodnji novih informacionih tehnologija moglo da postane šansa za našu zemlju?

Naš potencijal su dobre škole i fakulteti čiji je program zasnovan na uspešnom savladavanju osnova za lako prihvatanje specifičnih veština i novih znanja. To dokazuju i podaci o ubrzanom rastu IT sektora. Trenutno smo ipak u dosta pasivnom režimu, više usvajamo i koristimo tehnologije koje dolaze spolja, umesto da ih sami stvaramo. Aktivno uključenje u istraživanje i stvaranje novih tehnologija, pogotovo u oblasti veštačke inteligencije i medicine, značilo bi, pored ostalog, otvaranje novih radnih mesta za sposobne mlade stručnjake i jačanje privrede, a poboljšalo bi i naš položaj u svetu.

6. Koje su glavne prepreke da se to ostvari?

U našoj istoriji je bilo dosta teškoća, koje su našu zemlju onemogućile da se na vreme uključi u svetske tehnološke trendove. To je dovelo i do sporog razvoja preduzetničkog duha u Srbiji, nedostatka rizičnog kapitala i urušavanja državnih istraživačkih centara. Situacija se menja, ali trebalo bi još puno toga da nadoknadimo. Srbija bi morala efikasnije da radi na usvajanju novih zakona i pravilnika koji prate potrebe tehnološkog razvoja. Na primer, tek smo prošle godine uveli e-novac, a pečat je još u upotrebi, iako zakonom nije propisan.

7. Nesumnjiva je korist od napretka informacionih tehnologija, ali one mogu i da ugroze našu privatnost i sigurnost?

Prvo na šta se obično pomisli jesu zloupotrebe preko interneta, „krađa identiteta”, zloupotrebe ličnih podataka i praćenje preko mobilnih telefona… Normalno je da u prvim fazama razvoja novih tehnologija bezbednost nije na prvom mestu, ali kako one sazrevaju, tome se posvećuje sve veća pažnja. Smatram da će najveći izazov za ljudski rod biti kako se prilagoditi i stvoriti dobre regulative da bi usvajanje novih tehnologija bilo bezbedno i opšteprihvaćeno.

8. Koje bi mogle biti posledice očekivane masovne robotizacije?

Ulazimo u novo doba, doba „unapređene stvarnosti” – simbioze čoveka, računara i prirode. Mašine postaju bolje u obavljanju mnogih poslova od čoveka, a najvažnije je da mu omogućavaju da ne ugrožava sopstveni život. Da li to znači gubitak radnih mesta i marginalizaciju ljudskog faktora? Ne! Ovakve transformacije, kao i strahovi koji ih prate već su postojali tokom razvoja industrijske ere – setimo se ludističkog pokreta u Engleskoj u 19. veku, koji je uništavao mašine „jer otimaju posao radnicima”. Dosadašnji razvoj veštačke inteligencije je pokazao da ljudi i računari mogu savršeno da se dopunjuju, i smatram da će tako biti i ubuduće. Problem smo mi sami, jer „stvari koje dolaze” donose neverovatnu tehnološku nadmoć onima koji ih kontrolišu. Nadam se, ipak, eri naprednijeg društva, i da će dostupnost informacija i razmena znanja onemogućiti da pojedinci steknu prevelike moći u odnosu na druge.

9. Šta su dobiti, a šta rizici od te „unapređene stvarnosti”?

Spoj ljudi i tehnologije će nam omogućiti nove načine da mislimo i odlučujemo, stvaramo i radimo. Zahvaljujući ovome imaćemo povezaniji, kompleksniji i dinamičniji svet.

Rizik je već pomenut – ljudska priroda, koja je ipak i dalje nepredvidiva.

 10. Ipak, još postoji strah od prevlasti veštačke inteligencije u nekoj daljoj budućnosti?

Na strani sam onih koji misle da ovo nije put kojim idemo, jer jedino čovek može da bude pretnja samom sebi. Razvoj društva pokazuje i napredak globalne svesti – dobar primer je visok stepen ekološke svesti i brige o zaštiti životne sredine.

Šta ometa stare tehnologije

Termin „remetilačke tehnologije” odnosi se na nove tehnologije koje sasvim istiskuju i zamenjuju postojeće, kreiraju nove navike, radikalno menjaju način poslovanja i iz korena potresaju odnosno „remete” globalno tržište. Smislio ga je profesor Harvardske poslovne škole Klejton M. Kristensen i 1997. naveo u svom bestseleru „Inovatorova dilema – upravljanje inovacijama i promenama”. Primeri za ovu vrstu tehnologija su nekada bili telefon, izum Aleksandra Grahama Bela, ili kompjuter, a sada su to, kako su se složili naučnici, sledećih 12:

1. mobilni internet,

2. automatizacija znanja,

3. internet stvari (izraz je prvi upotrebio Kevin Ešton 2009. za sistem povezivanja mnoštva raznovrsnih objekata i usluga putem globalne mreže),

4. napredna robotika,

5. tehnologija „u oblaku”,

6. autonomna vozila,

7. genomika u službi boljeg razumevanja živog sveta,

8. novi načini čuvanja energije, poput litijumskih baterija i električnih ili hibridnih,

9. trodimenzionalna štampa,

10. napredni materijali (kao grafen),

11. izdvajanje nafte i gasa iz škriljaca,

12. obnovljiva energija sunca, vetra, geotermalnih izvora, okeanskih struja i talasa, foto-ćelija...