Кућа архитектуре у Шпанској кући

Шпанска кућа, једини објекат у центру града без крова и прозора, кроз чија су празна окна претходних година дували ветрови, могла би да васкрсне 2019. године. Постаће кућа архитектуре, најавио је градоначелник Синиша Мали, а то значи да ће готово уништено здање у Улици браће Крсмановић 2 бити центар у коме ће намерни и случајни посетиоци моћи да се образују о архитектури, погледају изложбу најбољих решења са неког од конкурса, сазнају зашто не може свако ко гради да се назове архитектом…

Зато ће град са Друштвом архитеката Београда, почетком следеће године, расписати конкурс за избор решења које ће бити основ за обнову објекта, најављује Милутин Фолић, градски урбаниста.

–  Намера нам је да се у будућем развојном центру за архитектуру шири знање о архитектури уопште и архитектури Београда, да подстакнемо размену и сарадњу међу члановима архитектонског, дизајнерског, развојног, научног, друштвеног и сектора локалне управе и инспиришемо нове идеје о улози архитектуре у заједници. Када погледамо какви се објекти граде, чини се као да архитекта може свако да буде и да нам та професија уопште није потребна – истиче Фолић и додаје да ће буџетом за 2019. годину град обезбедити средства за изградњу.

Шпанска кућа, која у том делу Савамале постоји већ 137 година, планским документом за „Београд на води” предвиђена је за објекат културе док ће Браће Крсмановић, када пруга буде измештена, постати улица за пешаке. Иако изгледа да ће кућа да се сруши сваког трена, њена спољашња аутентичност мора да буде обновљена зато што се објекат налази у оквиру просторне целине Стари Београд.

Од архитеката који буду учествовали на конкурсу очекује се да у приземљу осмисле хол са инфо-пултом, књижару, сувенирницу, вишенаменски изложбени простор и салу са предавања, презентације, библиотеку... На спрату би могао да се нађе кафе ресторан, простор за радионице, а администрација је предвиђена за тавански део ако то буде изводљиво. Подрум би служио за техничку подршку центру и, ако његови габарити буду довољни, ту је планирана вишенаменска сала.    

Ко год да кућу архитектуре буде отворио 2019. од њега се очекује да објасни зашто се то здање зове Шпанска кућа. Јер у потрази за пореклом имена контактирали смо општину Савски венац, Завод за заштиту споменика културе града, Гете институт, Сервантес, Туристичку организацију Београда, бројне историчаре уметности, архитекте. Нико од њих није знао да одговори како је зграда у Улици браће Крсмановић 2 прекрштена у Шпанску кућу.

Здање из 19. века

Шпанска кућа подигнута је око 1880. године као угаона палата са подрумом, приземљем и спратом, обликована у духу академске архитектуре 19. века. У време зидања била је једна од најрепрезентативнијих објеката у овом делу Савске падине. Зграда је коришћена за потребе пристаништа. После Првог светског рата у објекту је био смештен и Музеј речног бродарства, подаци су Документационог центра градског Завода за заштиту споменика културе.

Намеру да објекту врате музејску намену имала је фирма Југословенско речно бродарство која је канцеларије у Браће Крсмановић закупљивала десетак година све до 2003. године. То им није пошло за руком, а Музеј речног бродарства направили су у њиховој пословној згради у Улици кнеза Милоша.

Кућа је национализована 1960. године, а четири године касније прешла је под окриље Пословног простора општине Савски венац. Пре пет година тадашњи закупац планирао је да Шпанску кућу претвори у хотел али је одустао. Један од разлога био је тај што су се појавили наследници старих власника који ту некретнину потражују.