Каталонци поново дали глас сецесионистима
Ни пребијање гласача на референдуму о независности, ни укидање покрајинске аутономије, свргавање регионалне владе, хапшење њених лидера и увођење директне управе Мадрида – ништа није помогло Шпанији да сузбије каталонски сецесионизам. На превременим изборима, које је шеф државе Маријано Рахој расписао у покрајини у нади да ће сломити сепаратизам, поново су апсолутну већину освојиле странке које се залажу за осамостаљење.
Мадрид се суочио с резултатима ванредних регионалних избора, на којима су Каталонци поручили да желе да се на власт врате они које је Рахој ухапсио или прогнао, попут свргнутог премијера Карлеса Пуђдемона. Три партије које су чиниле Пуђдемонову администрацију и овог пута су добиле довољан број гласова да формирају владу (70 од 135 посланичких места), чиме је Рахојева политика према Каталонији доживела дебакл. Забележена је највећа излазност у историји Шпаније (око 82 одсто).
„Каталонска република је победила иберијску монархију. Европа мора да почне да обраћа пажњу јер Рахојева решења не дају резултате”, изјавио је уклоњени каталонски лидер Карлес Пуђдемон из егзила у Бриселу.
Додао је да су резултати избора „шамар” за Рахоја и да показују да из затвора одмах треба пустити све каталонске званичнике који су ухапшени због организовања противуставног плебисцита о осамостаљењу. Он је позвао Рахоја да се састану у иностранству и покрену политички дијалог, пренела је барселонска „Вангвардија”.
Иако тешко поражен, и то не само зато што је његова Народна странка освојила свега три посланичка места, шпански премијер је одбио да поднесе оставку или да одшкрине врата промени устава, после које би Каталонци могли да организују легалан референдум. Одбио је и да се сусретне са Пуђдемоном и додао да ће и нови кабинет у Барселони, као и сви други у Шпанији, бити потчињен „империји закона”. Рахој је као победници избора честитао лидерки странке Сијудаданос Инес Аримадас, која појединачно јесте освојила највише мандата (37), али која ни са осталим унитаристичким партијама (Народна странка и социјалистички ПСОЕ, који је освојио 17 мандата), нема апсолутну већину. Не би било другачије ни да им се придружи неутрални савез градоначелнице Барселоне Аде Колау и левичарског Подемоса (8).
У сецесионистичком блоку најјача је Пуђдемонова коалиција Заједно за Каталонију (34), затим странка донедавног потпредседника владе у Барселони Ориола Жункераса, Републиканска левица Каталоније (32) и потом Кандидатура за народно јединство (4). Остварили су значајан успех с обзиром на то да су им страначки прваци или у затвору (Жункерас) или у егзилу (Пуђдемон), али је то ипак тесна већина, и то за два посланичка места мања него што је била у прошлом сазиву парламента. Кандидатура је саопштила да ће подржати Пуђдемонову владу ако обећа да ће одмах прионути на посао изградње републике, док је Републиканска левица изјавила да је јасно да Пуђдемон треба да се врати на функцију.
И поред тога што је математика на њиховој страни, у реалности је овом блоку тешко да се врати на власт. Шпанија је поручила да ће ухапсити Пуђдемона само ли покуша да се врати у земљу, где га, као и све друге чланове свргнуте каталонске администрације, терете за подизање побуне. И Жункерас је спречен да преузме кормило, а изгледа да ће оправдано одсутна бити и друга на његовој изборној листи Марта Ровира. Шпанско тужилаштво је одлучило да, како преноси „Паис”, истрагу за побуну прошири на још неке чланове три сецесионистичке странке, међу њима и на Ровиру и бившег каталонског премијера Артура Маса (коме је Шпанија још пре неколико година наредила да се повуче због сепаратистичких активности).
Рахој је пред искушењем како да свету објасни да његова демократска влада победнике регионалних избора држи у затвору или им прети да се не враћају у земљу. Сви они оптужени су за побуну и суочени са 30 година робије иако нису испалили ниједан метак нити су позивали на насиље. Због тога што су означени као политички затвореници, донели су Мадриду негативни публицитет у светским медијима, мада Шпанија и даље ужива подршку ЕУ, САД и највеће већине других земаља.
Показало се да избори нису били решење каталонске кризе и да тамошња жеља за оснивањем сопствене државе није „халуцинација”, како су је називали поједини шпански званичници. Из Барселоне поручују да је гласање било нешто попут изјашњавања о политици Маријана Рахоја, који је свргао Пуђдемона и укинуо каталонску аутономију после плебисцита на којем је 90 одсто изашлих гласало за „развод” од Шпаније. У Мадриду подвлаче да сецесионистичка већина, иако јесте освојила највише мандата, није освојила и највише гласова (изборни закон, иронично, иде наруку руралним крајевима, који су упоришта каталонског национализма) и да самосталну државу и даље тражи само мањина.
Да ли је и стварно тако, могло би да се провери на плебисциту са којим би се Мадрид сагласио, као што се Лондон сагласио са шкотским. Рахој је одбио да разговара о тој теми, иако су последњи избори још једном показали да каталонски сецесионизам неће нестати само због тога што је забрањен уставом. На то је премијеру пробала да скрене пажњу и левичарска странка Подемос, која није подржала Пуђдемоново једнострано проглашење независности, али је саопштила да је јасно да је дошло време за нове и другачије политичке договоре са Каталонијом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
