Зе­ле­на гра­на

По ко зна ко­ји пут ак­ту­ел­ни ми­ни­стар кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња Вла­дан Ву­ко­са­вље­вић јав­но је обе­ћао „ка­ко оче­ку­је да ће би­ти ре­шен ста­тус аген­ци­је Тан­југ и ли­сто­ва ’Ве­чер­ње но­во­сти’ и ’По­ли­ти­ка’, од­но­сно уче­шће др­жа­ве у вла­сни­штву тих ме­ди­ја”. На пр­ви по­глед ни­шта нео­бич­но, ре­кло би се да ми­ни­стар са­мо ра­ди свој по­сао. Ма­ло ду­бљи по­глед у ње­го­ва обе­ћа­ња на ову те­му от­кри­ва ве­ли­ку, дра­ма­тич­ну нео­ба­ве­ште­ност, тач­ни­је не­ин­фор­ми­са­ност ми­ни­стра ин­фор­ми­са­ња, ко­ји од по­чет­ка слу­жбо­ва­ња у вла­ди ни­је от­крио да лист „По­ли­ти­ка” ни­је у кри­зи па му, због то­га, и не тре­ба ни­чи­ја по­моћ да из те не­по­сто­је­ће кри­зе иза­ђе.

Лист „По­ли­ти­ка” не намерава да се бави судбином Тан­југа и „Ве­чер­њих но­во­сти”, али нас и те ка­ко ин­те­ре­су­је све што се ти­че на­ших но­ви­на. А ту већ има­мо стал­ни про­блем с ми­ни­стром Ву­ко­са­вље­ви­ћем, ко­ји од по­чет­ка ман­да­та на­ја­вљу­је не­ко ре­ше­ње за „По­ли­ти­ку”. Ово­га пу­та је над­ма­шио се­бе из­ја­вом да „мо­ра­мо да иза­ђе­мо на зе­ле­ну гра­ну у фи­нан­сиј­ском сми­слу, вла­снич­ком сми­слу и струк­ту­рал­ном сми­слу”. И све то у пр­вој по­ло­ви­ни 2018. го­ди­не.

Па, го­спо­ди­не ми­ни­стре, по­што се ни­сте по­тру­ди­ли да са­зна­те исти­ну о ли­сту „По­ли­ти­ка”, мо­ра­мо да Вам по­мог­не­мо. Днев­ном ли­сту „По­ли­ти­ка” не тре­ба ни­ка­ква гра­на, па ни та ва­ша зе­ле­на. Ове но­ви­не чвр­сто сто­је на зе­мљи, пла­те запосленима не касне ни је­дан је­ди­ни дан, уред­но пла­ћа­мо све порезе и доприносе и оба­ве­зе према пословним партнерима. Лист жи­ви са­мо и ис­кљу­чи­во од оно­га што на тр­жи­шту за­ра­ди. Све ово су чи­ње­ни­це ко­је сте ла­ко мо­гли да про­ве­ри­те и ли­ши­те се­бе не­по­треб­ног на­по­ра да ма­ше­те „зе­ле­ном гра­ном”. 

Да се ми­ни­стар ма­ло по­тру­дио, сва­ка­ко би от­крио да по­сто­је две По­ли­ти­ке: По­ли­ти­ка а. д. (ак­ци­о­нар­ско дру­штво) и По­ли­ти­ка но­ви­не и ма­га­зи­ни  (ПНМ) у чи­јем је са­ста­ву и лист „По­ли­ти­ка”. 

У том ис­тра­жи­вач­ком по­слу сва­ка­ко би от­крио да она дру­га По­ли­ти­ка, ак­ци­о­нар­ско дру­штво, има од­ре­ђе­не фи­нан­сиј­ске про­бле­ме и да би та­мо мо­жда и мо­гао да по­мог­не у про­на­ла­же­њу те фа­мо­зне гра­не, или ма­кар гран­чи­це. Мо­жда би та­да ко­нач­но спо­знао да је за­бри­нут због по­гре­шне По­ли­ти­ке, па и ре­ше­ње ко­је на­ја­вљу­је си­гур­но ни­је до­бро, јер га­ђа у по­гре­шну ме­ту.