Нове личне карте 1.136 динара

У свим полицијским станицама на подручју Београда почела је предаја захтева за пријем нових личних карата, за сада само за становнике главног града. Захтеви за пријем нових личних докумената, у облику пластичне картице уместо књижице, осталим грађанима Србије биће доступни од 21. априла.

Нова лична карта грађане стаје 1.136 динара. Како се може видети на обавештењима истакнутим у београдским полицијским станицама, уз неопходна документа треба платити таксе од 913 динара Народној банци Србије за образац нове личне карте, као и 226 динара МУП-у Србије за трошкове техничке израде. Уз ове уплатнице, грађани морају службенику да предају стару личну карту, извод из матичне књиге рођених који није старији од шест месеци, уверење о држављанству, извод из матичне књиге венчаних који није старији од шест месеци, као и фотографију величине пет са пет центиметара тако да укупном трошку треба додати и цену фотографисања.

У случајевима промене адресе, пребивалишта, непотпуних или нетачних података и утврђивања идентитета треба понети расположиви документ којим се доказују подаци из захтева за издавање нове личне карте.

„Увођењем новог идентификационог документа – личне карте обезбедиће се смањење могућности фалсификовања и злоупотребе самог документа, поуздано и безбедно остваривање функције аутентичности власника документа, заштита интегритета података и непорецивост и заштита тајности података”, саопштено је из МУП-а Србије поводом почетка издавања нових личних карата.

Ипак, грађани немају разлога за журбу – садашње личне карте у облику књижице важиће до 26. јула 2011. године. Наиме, важећим Законом о личној карти предвиђено је да садашње личне карте важе тачно пет година од ступања тог закона на снагу.

Закон о личној карти, између осталог, прописује да сваки држављанин старији од 16 година мора да има личну карту, а то право имају и деца старија од десет година с тим што ће њихове личне карте уместо пет важити две године. Образац личне карте штампа се на српском језику ћирилици и на енглеском језику, али и на језику и писму националних мањина у складу са одговарајућим законом. Од усвајања закона у јавности се водила полемика за и против биометријских података похрањених у чипу нове личне карте, после чега је грађанима остављено да добровољно одлуче да ли желе или не да се у њиховој личној карти, осим класичних писаних, налазе и такви подаци.