Nove lične karte 1.136 dinara

U svim policijskim stanicama na području Beograda počela je predaja zahteva za prijem novih ličnih karata, za sada samo za stanovnike glavnog grada. Zahtevi za prijem novih ličnih dokumenata, u obliku plastične kartice umesto knjižice, ostalim građanima Srbije biće dostupni od 21. aprila.

Nova lična karta građane staje 1.136 dinara. Kako se može videti na obaveštenjima istaknutim u beogradskim policijskim stanicama, uz neophodna dokumenta treba platiti takse od 913 dinara Narodnoj banci Srbije za obrazac nove lične karte, kao i 226 dinara MUP-u Srbije za troškove tehničke izrade. Uz ove uplatnice, građani moraju službeniku da predaju staru ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih koji nije stariji od šest meseci, uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige venčanih koji nije stariji od šest meseci, kao i fotografiju veličine pet sa pet centimetara tako da ukupnom trošku treba dodati i cenu fotografisanja.

U slučajevima promene adrese, prebivališta, nepotpunih ili netačnih podataka i utvrđivanja identiteta treba poneti raspoloživi dokument kojim se dokazuju podaci iz zahteva za izdavanje nove lične karte.

„Uvođenjem novog identifikacionog dokumenta – lične karte obezbediće se smanjenje mogućnosti falsifikovanja i zloupotrebe samog dokumenta, pouzdano i bezbedno ostvarivanje funkcije autentičnosti vlasnika dokumenta, zaštita integriteta podataka i neporecivost i zaštita tajnosti podataka”, saopšteno je iz MUP-a Srbije povodom početka izdavanja novih ličnih karata.

Ipak, građani nemaju razloga za žurbu – sadašnje lične karte u obliku knjižice važiće do 26. jula 2011. godine. Naime, važećim Zakonom o ličnoj karti predviđeno je da sadašnje lične karte važe tačno pet godina od stupanja tog zakona na snagu.

Zakon o ličnoj karti, između ostalog, propisuje da svaki državljanin stariji od 16 godina mora da ima ličnu kartu, a to pravo imaju i deca starija od deset godina s tim što će njihove lične karte umesto pet važiti dve godine. Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku ćirilici i na engleskom jeziku, ali i na jeziku i pismu nacionalnih manjina u skladu sa odgovarajućim zakonom. Od usvajanja zakona u javnosti se vodila polemika za i protiv biometrijskih podataka pohranjenih u čipu nove lične karte, posle čega je građanima ostavljeno da dobrovoljno odluče da li žele ili ne da se u njihovoj ličnoj karti, osim klasičnih pisanih, nalaze i takvi podaci.