Нафта најскупља у историји

Према извештајима агенција

Њујорк – Без иједног опипљивог глобалног повода, цена сирове нафте потукла је јуче све досадашње рекорде.

Барел лаке америчке нафте са мајским датумом испоруке достигао је на берзи у Њујорку цену од 113,09 долара –  уз обрачунату инфлацију, цена нафте достигла је вредност од 49,36 долара, досад највишу у историји трговине овом сировином, наводи агенција Блумберг. И барел северноатлантске нафте је на берзи у Лондону такође достигао незабележену цену од 111,85 долара.

Атмосфера на глобалном тржишту „црним златом” постала је тмурна: „Нафта би ускоро могла бити још скупља”, упозорава лондонски „Фајненшел тајмс”.

Неутољива жеђ Кине за нафтом, невоље три главне петролејске луке Мексика које снабдевају САД (због лошег времена и ремонта), нови пад вредности америчког долара и квар на нафтоводу који бензином и дизелом снабдева Чикаго, покренули су ново поскупљење.

Други светски потрошач „црног злата”, Кина је у марту, пред почетак пролећне сетвене сезоне, повећала увоз дизела за 49 одсто у односу на фебруар. Бруто раст друштвеног производа те земље од 10,4 одсто у првом тромесечју 2008. године објашњава и силовити пораст тамошњег увоза сирове нафте. Наиме, Кина је у марту повећала увоз нафте за 25 одсто у односу на фебруар, саопштила је Државна царинска администрација у Пекингу.

На другом крају света, највећи светски купац нафте САД кубуре са снабдевањем и све скупљим бензином на пумпама. Американцима бензин никада није био скупљи, упозорио је јуче статистички биро владе у Вашингтону. Американци у просеку плаћају 3,39 долара за галон бензина (мерно буренце од 3,78 литара). Ослабљени амерички долар је главни разлог што ће Американци овог пролећа, први пут од времена владе Џорџа Буша старијег, путовати мање него што су навикли. Квар на великом „Шеловом” нафтоводу који из Лујзијане спроводи нафту ка Чикагу и истовремено затварање три велике мексичке нафтне луке на Атлантику и једне на Пацифику, подстакли су јуче нове зебње о редовном снабдевању САД пред лето. Пукотина на „Шеловом” нафтоводу „Каплајн” хитро је закрпљена, али је неизвесно колико ће дуго бити затворене три луке –Парахитос, Дос Бокас, Кајо Аркас преко којих Мексико извози 80 одсто своје нафте, махом у САД.

Зебњу да нафте летос можда неће бити довољно на светском тржишту подгревају и бројни други сигнали: удружење водећих светских извозника ОПЕК управо разматра пролетошње смањивање извоза, саботаже на нафтоводима у Нигерији су учестале, Венецуела спрема нове пореске обавезе страним нафташким компанијама...

На светском тржишту нафте пометњу је јуче изазвала и једна добра вест. Наиме бразилска државна компанија „Петробрас” објавила је да је у басену Сантос наишла на баснословно налазиште црног злата, са потенцијалом од око 33 милијарде барела нафте. Јагма инвеститора за акције „Петробраса” накратко је засенила ишчекивање резултата финансијског пословања америчке привреде у првом тромесечју 2008, који директно могу утицати на даље кретање цена нафте.

Међународни монетарни фонд и Светска банка већ су јавно исказали забринутост због врзиног кола у коме однедавно превисока цена нафте утиче на рекордан скок цене хране у свету и најаву могућег револта милиона гладних широм света. Цена нафте у Њујорку и Лондону јуче је при крају трговине на берзама незнатно појевтинила на око 113,4 долара и 111,54 (брент).