Година политичких битака

 „Не­ко је не­за­до­во­љан ра­дом вла­де, не­ко оче­ку­је ре­кон­струк­ци­ју, не­ко да ће Алек­сан­дар Ву­чић рас­пи­са­ти из­бо­ре... Вла­да по овим ре­зул­та­ти­ма не де­лу­је ста­бил­но, али то не зна­чи да не­ма ве­ћи­ну или да је не­ко спре­ман да је ру­ши. Јед­но­став­но, гра­ђа­ни из раз­ли­чи­тих раз­ло­га ве­ру­ју да не­ће из­гу­ра­ти баш цео ман­дат, а и мо­је ми­шље­ње се по­кла­па са њи­хо­вим”, ка­же Пе­јић. По­је­ди­нач­не оце­не за чла­но­ве вла­де су до­ста ујед­на­че­не и ни­ко се не из­два­ја, осим до­не­кле пре­ми­јер­ка Бр­на­бић – 3,1 је ње­на про­сеч­на оце­на. 

Ис­ти­ца­њу Ане Брнабић у овом по­гле­ду ве­ро­ват­но је до­при­не­ла и са­ма функ­ци­ја на ко­јој се на­ла­зи, јер је као ми­ни­стар ра­ни­је би­ла у ни­воу оста­лих ко­ле­га, док је, опет, по ми­шље­њу Вла­ди­ми­ра Пе­ји­ћа, пред­сед­ник Ву­чић сво­јом лич­но­шћу за­ра­дио бо­љу оце­ну за функ­ци­ју ко­ју оба­вља. Са про­сеч­ном оце­ном 4,1, ка­кву је обич­но имао и као пре­ми­јер, од­ско­чио је у од­но­су на оце­ну ко­ју је то­ком свог ман­да­та до­би­јао прет­ход­ни пред­сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић, а ко­ја је, по на­шим ис­тра­жи­ва­њи­ма, обич­но би­ла слич­на овој – 2,5, ко­јом су га ис­пи­та­ни­ци оце­ни­ли за пе­то­го­ди­шњи рад.

Ни­ко­лић сва­ка­ко ни­је имао Ву­чи­ћев ни­во по­пу­лар­но­сти, па ни­је ни та­ко из­не­на­ђу­ју­ће што га ове го­ди­не не­ма на ли­сти по­ли­ти­ча­ра ко­ји су оста­ви­ли нај­ја­чи по­зи­ти­ван ути­сак, иако је пре­дао ду­жност на­след­ни­ку пре ма­ње од по­ла го­ди­не. „Де­си­ло му се слич­но што и Бо­ри­су Та­ди­ћу кад је си­шао с вла­сти”, при­ме­ћу­је ди­рек­тор „Фак­то­ра плус”, об­ја­шња­ва­ју­ћи да се по­зи­ци­ја на ова­квим ли­ста­ма сти­че у скла­ду са оним шта по­ли­ти­ча­ри ра­де, ко­ли­ко се по­ја­вљу­ју у ме­ди­ји­ма, шта при­ча­ју и ка­ко про­ла­зе на из­бо­ри­ма. Увек се ту на­ђу (и на по­зи­тив­ној и на не­га­тив­ној ли­сти) и не­ки „се­зон­ски по­ли­ти­ча­ри”, ко­ји бле­сну па се уга­се, а да ли ће се то де­си­ти и са они­ма ко­ји се са­да пр­ви пут по­ја­вљу­ју – за­ви­си нај­ви­ше од њих са­мих.

„Ка­да је реч о лич­но­сти­ма на не­га­тив­ној ли­сти, осим ако се на њој ни­су на­шли због не­ког скан­да­ла, то са­мо по се­би не мо­ра да бу­де не­што ло­ше. То че­сто зна­чи да ти љу­ди про­сто иза­зи­ва­ју па­жњу, зна­чи да не­што ра­де и да има­ју ре­ак­ци­ју са су­прот­не стра­не, а не­ка­да и у окви­ру исте стран­ке”, об­ја­шња­ва Пе­јић.

Пи­та­ња о Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји по­ка­за­ла су да су гра­ђа­ни у при­лич­ној кон­фу­зи­ји, да не зна­ју до­вољ­но или не зна­ју шта да ми­сле о кључ­ном др­жав­ном и по­ли­тич­ком про­бле­му. „Ми­слим да у ско­ри­је вре­ме не­ће ни зна­ти. Чак не­ма­ју ни од­ре­ђен став шта би тре­ба­ло да бу­де пра­во ре­ше­ње. Чи­тав низ ових пи­та­ња по­ка­зу­је јед­ну по­де­ље­ност и збу­ње­ност и по­при­лич­но ве­ли­ки број љу­ди ко­ји ’не зна’ или ’не­ма став’. Од­луч­ни су са­мо у то­ме да се не пре­ђе цр­ве­на ли­ни­ја – да Ко­со­во не тре­ба да бу­де не­за­ви­сно и да Ср­би на КиМ не сме­ју да бу­ду угро­же­ни. Све оста­ло је по­при­лич­но не­ја­сно, а то је и ло­гич­но, јер ми се чи­ни да ни по­ли­ти­ча­ри­ма ни­је ја­сно”, оце­њу­је он.

Сет пи­та­ња о дру­гој ве­ли­кој те­ми – евро­ин­те­гра­ци­ја­ма, го­во­ри да су гра­ђа­ни по­ста­ли пе­си­ми­стич­ни­ји ка­да је реч о бр­зи­ни и мо­гућ­но­сти учла­ње­ња Ср­би­је у ЕУ. У на­шем но­во­го­ди­шњем ис­тра­жи­ва­њу пре две го­ди­не (2015/16), тек 14 од­сто ис­пи­та­ни­ка је од­го­во­ри­ло да ни­ка­да не­ће­мо ући у Европ­ску уни­ју, а са­да та­ко ми­сли њих 30 од­сто. Са 30 на 36 од­сто по­рас­тао је и број оних ко­ји ми­сле да би Ср­би­ја мо­гла да уђе у ЕУ тек по­сле 2024. го­ди­не. „Не­ки ми­сле да не­ће­мо ући јер не мо­же­мо ис­пу­ни­ти усло­ве, не­ки да нас ЕУ сва­ка­ко не­ће, а не­ки да са­ма ЕУ не­ће оп­ста­ти”, ис­ти­че Вла­ди­мир Пе­јић, за­кљу­чу­ју­ћи да је пут Ср­би­је ка ЕУ не­си­гу­ран, не­из­ве­стан и спор.