Предео сликан светлошћу и сенкама

Како истиче др Војислав Павловић, в. д. директора института, истражују се специфичности Балкана од преисторије до 20. века, а посебно улога српскoг народа,  државе и културе, у процесима и појавама које су обликовале регион у целини. Предмет истраживања су римско наслеђе на тлу Балкана, српска средњевековна уметност, односи које је Србија кроз историју градила са сваком од балканских држава, али и верске и етничке мањине на Балкану.

„Овај простор повезује заједничко наслеђе, мрежа економских контаката која је успостављена захваљујући важним путевима који су овуда пролазили још у римско доба. Интегративни фактор су сличности у менталитету и систему вредности, у одређеној мери и верски оквир. Балкан је у ширем европском и светском контексту имао велики значај у време када је био део светских империја. Почетком 20. века начело Балкан балканским народима је ратовима против Османске империје и остварено. Велики рат и пре свега пробој Солунског фронта, не само да су обележили крај Великог рата већ су и окончали процес преуређења Балкана”, каже др Павловић.

Балканолошки институт има 32 стална сарадника, од којих је 27 у научном саставу. Уз финансијску подршку Министарства просвете, реализује се шест истраживачких пројеката, у широком распону од праисторије и ране историје, преко средњег века до политичких идеја и институција на Балкану у 19. и 20. веку. Институт учествује у европским пројектима и на међународним конференцијама у земљи и иностранству, а билатерално или у оквиру асоцијација сарађује са сродним институцијама из Русије, Француске, Енглеске, Италије, Немачке, Бугарске, Мађарске, Румуније, Грчке, Израела...

За међународну оријентацију института пресудно је заслужан историчар и дипломата др Душан Т. Батаковић (1957–2017), који је дужност директора обављао од 2005. до 2007. и од 2013. до 2017. Током првог мандата, часопис института „Балканика” почео је да излази на енглеском и укључен је у светске базе научних часописа. И остала издања института у штампаној и електронској  форми презентована су на енглеском и делимично на француском језику. Тако су резултати истраживања постали део светске ризнице знања, дочаравајући реалнију и богатију слику од стереотипних представа о Балкану као „бурету барута”, етнички и територијално уситњеном, компликованом подручју перманентне нестабилности.

„Присуство у домаћој и нарочито међународној научној јавности је темељно опредељење нашег института, тиме дајемо и допринос перспективама регионалне научне интеграције. С друге стране, интердисциплинарни научни приступ прошлости и садашњости нам омогућава да сагледамо Балкан без инфериорности или пак супериорности, што су комплекси којима су овдашњи народи склони. Према заслузи, ни мање ни више од тога”, закључује др Војислав Павловић, в. д. директора Балканолошког института САНУ.