Predeo slikan svetlošću i senkama
Balkan je odvajkada područje susretanja, prožimanja i sukoba različitih naroda, kultura, religija, ukrštanja uticaja i interesa, pozornica na kojoj se smenjuju svetlost i senke. Proučavanjem osobenosti ovog područja, od praistorije do modernog doba, bavi se Balkanološki institut SANU.
Ova naučna ustanova je sledbenik Balkanskog instituta, čije je osnivanje 1934. inicirao kralj Aleksandar Karađorđević. Okupator je 1941. zabranio rad Instituta, a vredna arhivska građa je tokom rata uništena i opljačkana. Obnovljen je tek 1969. i od tada deluje u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti.
U istraživanju specifičnih obeležja Balkana, primenjuje se multidisciplinarni pristup, prožimanjem i sinergijom istorije, istorije umetnosti, arheologije, antropologije, lingvistike, etnografije, studija kulture, književnosti...
Kako ističe dr Vojislav Pavlović, v. d. direktora instituta, istražuju se specifičnosti Balkana od preistorije do 20. veka, a posebno uloga srpskog naroda, države i kulture, u procesima i pojavama koje su oblikovale region u celini. Predmet istraživanja su rimsko nasleđe na tlu Balkana, srpska srednjevekovna umetnost, odnosi koje je Srbija kroz istoriju gradila sa svakom od balkanskih država, ali i verske i etničke manjine na Balkanu.
„Ovaj prostor povezuje zajedničko nasleđe, mreža ekonomskih kontakata koja je uspostavljena zahvaljujući važnim putevima koji su ovuda prolazili još u rimsko doba. Integrativni faktor su sličnosti u mentalitetu i sistemu vrednosti, u određenoj meri i verski okvir. Balkan je u širem evropskom i svetskom kontekstu imao veliki značaj u vreme kada je bio deo svetskih imperija. Početkom 20. veka načelo Balkan balkanskim narodima je ratovima protiv Osmanske imperije i ostvareno. Veliki rat i pre svega proboj Solunskog fronta, ne samo da su obeležili kraj Velikog rata već su i okončali proces preuređenja Balkana”, kaže dr Pavlović.
Balkanološki institut ima 32 stalna saradnika, od kojih je 27 u naučnom sastavu. Uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete, realizuje se šest istraživačkih projekata, u širokom rasponu od praistorije i rane istorije, preko srednjeg veka do političkih ideja i institucija na Balkanu u 19. i 20. veku. Institut učestvuje u evropskim projektima i na međunarodnim konferencijama u zemlji i inostranstvu, a bilateralno ili u okviru asocijacija sarađuje sa srodnim institucijama iz Rusije, Francuske, Engleske, Italije, Nemačke, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Grčke, Izraela...
Za međunarodnu orijentaciju instituta presudno je zaslužan istoričar i diplomata dr Dušan T. Bataković (1957–2017), koji je dužnost direktora obavljao od 2005. do 2007. i od 2013. do 2017. Tokom prvog mandata, časopis instituta „Balkanika” počeo je da izlazi na engleskom i uključen je u svetske baze naučnih časopisa. I ostala izdanja instituta u štampanoj i elektronskoj formi prezentovana su na engleskom i delimično na francuskom jeziku. Tako su rezultati istraživanja postali deo svetske riznice znanja, dočaravajući realniju i bogatiju sliku od stereotipnih predstava o Balkanu kao „buretu baruta”, etnički i teritorijalno usitnjenom, komplikovanom području permanentne nestabilnosti.
„Prisustvo u domaćoj i naročito međunarodnoj naučnoj javnosti je temeljno opredeljenje našeg instituta, time dajemo i doprinos perspektivama regionalne naučne integracije. S druge strane, interdisciplinarni naučni pristup prošlosti i sadašnjosti nam omogućava da sagledamo Balkan bez inferiornosti ili pak superiornosti, što su kompleksi kojima su ovdašnji narodi skloni. Prema zasluzi, ni manje ni više od toga”, zaključuje dr Vojislav Pavlović, v. d. direktora Balkanološkog instituta SANU.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
