Година Победника, националног театра, маратона…

За Београд је у минулим вековима поприлично динамично било у годинама које се завршавају са осам. Смењивала су се царства која су њиме управљала, стварале државе чија је он престоница био, почела да ничу или су никла нека од најзначајнијих здања и споменици без којих се данас не може замислити његова панорама.

1018. Цар Василије Други руши македонско царство и Београд опет постаје византијски град.

1688. После турског пораза под Бечом Аустријанци заузели Београд. Турци га, после две године, враћају у своје руке. Град из тих сукоба излази разорен.
1808. Доситеј Обрадовић основао Велику школу, претечу Универзитета у Београду.

1848. У садашњем Карађорђевом парку, где су после заузимања Београда сахрањени сви изгинули устаници, подигнут први јавни споменик у Београду – споменик посвећен јунацима Првог српског устанка.

1868. Основано Народно позориште, једна од најзначајнијих културних институција у Србији. Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео кнез Михаило Обреновић, на чији споменик данас гледа главни улаз националног театра. У сали позоришта 1888. Велика уставотворна скупштина изгласала познати Устав.

1918. Срби и делови савезничке војске ослобађају Београд. У палати Крсмановић на Теразијама 1. децембра озваничено формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Химну ове земље, занимљиво, чиниле су секвенце химни ова три народа – „Боже правде”, „Лијепа наша домовино” и „Напреј застава славе”.

1928. Подигнут један од најпознатијих симбола Београда, споменик Победник, дело Ивана Мештровића. Године 1912. Мештровић је пројектовао фонтану која је требало да се постави на Теразијама у чијем центру је требало да буде петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима, на чијем би врху стајао Победник. После завршетка Првог светског рата одустало се од тога и Победник је постављен на Калемегдану, поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.

1938. На сајму на левој обали Саве главни град Краљевине Југославије први пут се сусрео са телевизијом. Телевизијску демонстрацију приредио холандски „Филипс”. Место овог значајног догађаја само неколико година касније постало злогласни нацистички логор.

1938. На врху Авале, на месту некадашњег утврђења Жрнов, подигнут Споменик Незнаном јунаку, још једно дело Ивана Мештровића. Споменик је грађен четири године и у њему су сахрањени остаци непознатог јунака.

1948. На мочварном тлу и ледини на левој обали Саве бригадири почели да граде Нови Београд, модеран град у социјалистичкој Југославији. Због бројних стамбених блокова дуго је доживљаван као велика београдска спаваоница, али данас је ова градска општина пословно срце престонице и адреса значајних здања као што су Палата Србије, „Сава центар”, Историјски архив Београда…

1948. Југословенско драмско позориште 3. априла отвара врата публици извођењем комада „Краљ Бетаjнове”.

1958. У време Другог сајма технике и техничких достигнућа 23. августа почело емитовање Телевизије Београд. Прве речи „Телевизијски студиo Београд почиње свој експериментални програм” изговорила спикерка Олга Нађ. Како би се гледао програм, у граду на више локација били постављени ТВ апарати.

1988. На иницијативу чувеног Ђоке Вјештице одржан први „Београдски маратон”, манифестација која од тада до данас окупља бројне спортисте и рекреативце из земље и иностранства.

1988. Поводом 70. годишњице пробоја Солунског фронта подигнут споменик војводи Живојину Мишићу испред Београдског сајма, у булевару који носи његово име.

1998. Подигнут споменик Николи Пашићу на истоименом тргу.