Египат само усмено признао Косово

Према његовим речима, уобичајени пут за признавање државе је размена нота о успостављању дипломатских односа и отварању амбасада. Али у овом случају то не постоји. Српске дипломате су, такође, у више наврата и од званичника Амана могли да чују да та земља није признала Косово. Приштина, међутим, врло често на списак земаља које их признају ставља и оне од чијих је представника чула да ће их признати или им је, пак, неки амбасадор у УН рекао да ће његова земља то учинити. То, каже наш саговорник, није начин на који се независност признаје. Правило је да акт о признању доноси МСП, на основу одлуке владе или шефа државе. Када је реч о повлачењу признања, не мора формално да се упути папир и каже: ми више не признајемо нашу ранију одлуку, већ то може да се уради и на другачији начин, објашњава саговорник нашег листа.

Амбасадор Египта у Београду Езлдин Фахми Махмуд Фахми каже за „Политику” да амбасада нема званичне информације из Министарства спољних послова, односно од владе Египта, и да „не могу да се ослоне на информацију која је објављена у неким новинама”. Ништа одређенији за сада није ни Ивица Дачић. На питање да ли је тачно да би Египат могао да повуче одлуку о признању КиМ, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова за наш лист кратко каже – видећемо. Према писању „Вечерњих новости”, у Египту јача струја која сматра да би морала да се преиспита одлука о признавању косовске независности. Званични Каиро, како се наводи, никад није отворио амбасаду у Приштини.

О преиспитивању одлуке недавно је писао и један од најугледнијих египатских и арапских новинара Абдел Латиф ел Мањави. Он је у дневнику „Ал Масри ал Јоум” објавио текст под насловом „Да ли је време да се преиспита одлука братства”. Уколико би Египат на било који начин саопштио да је усмено саопштење о признању ништавно, то би свакако била вест која би одјекнула у светској јавности, јер је реч о изузетно утицајној арапској земљи. Била би то и најутицајнија држава која се одлучила на такав корак.

Да Египат није усамљен случај у вербалном признању Косова говори и податак да је у новембру прошле године премијер Гвинеје Бисао Умаро Сисоко Ембало рекао да он није видео никакав документ који би потврдио да је та земља признала Косово. Према Дачићевим речима, „не зна да ли је Гвинеја Бисао признала Косово”, али је, како је нагласио, сигуран да, „чак и ако је претходна власт то можда учинила, садашња власт не стоји иза тога”. Приштински медији, пак, објавили су факсимил вербалне ноте Гвинеје Бисао о признању Косова, коју је потписао тадашњи председник државе, као и фотографију тадашње заменице министра спољних послова Косова Вљоре Читаку која прима ту ноту. Како год, у новембру је стигло званично саопштење у коме стоји да је „Влада Гвинеје Бисао, након пажљивог разматрања, повукла одлуку од 10. јануара 2011. године којом је признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије”.

Крајем октобра прошле године одлуку о повлачењу саопштила је и јужноамеричка држава Суринам, која је једнострано проглашену независност Косова признала међу последњима, 2016. године. Информацију да се предомислила ова земља је преко своје дипломатске мисије у УН послала министарствима спољних послова Србије и Косова. Упркос писму у коме то стоји, Приштина је одмах демантовала да је Суринам повукао признање. Дачић је, поделивши ноту датирану на 27. октобар 2017. са печатом и потписом министра спољних послова Суринама, позвао Приштину да, уколико може, демантује тај документ. Открио је и да је у одлуци Суринама да повуче признање „много помогао наш човек”, али није навео о коме је реч.

Прва земља за коју се везује идеја о промени става у погледу косовске независности је Сао Томе и Принципе. И она се убраја међу оне државе које су вербално признале Косово. Наиме, током политичких турбуленција у тој земљи, у марту 2012. године, коалициона влада је донела одлуку да призна независност Косова, али та одлука никад није ступила на снагу, јер није ратификована у парламенту, који се мучио са постизањем кворума. Косовски званичници и у овом случају су тврдили да постоји признање, јер је у Приштину стигла „вербална нота” о томе. Међутим, председник Сао Томе и Принципе Мануел Пинто 2013. године је рекао да је одлука бившег премијера поништена јер га „премијер никада није консултовао о њој”, а истакао је и да се власт од тада променила.