Само за један оспорени докторат поднета жалба

Министарство, дакле, у свом саопштењу начелно не оспорава оно што комисија за акредитацију оспорава – валидност диплома стечених у установама које нису прибавиле „формалну сагласност... на наставни план магистарских студија”, што ће свакако бити разлог за недоумицу надлежних у високим школама у којима су запослени наставници са оспореним дипломама. Да ли да се приклоне конкретној одлуци комисије за акредитацију и деградирају у ниже звање предавача свог наставника са оспореним докторатом или да једноставно пређу преко одлуке комисије, имајући у виду цитирано саопштење министарства просвете, објављено непосредно пред Нову годину?

Тим поводом питамо професора Миодрага Поповића шта ће бити ако наставници са оспореним дипломама игноришу налоге комисије и наставе управо ових дана да испитују студенте, а он каже да би у том случају требало да реагује инспекција министарства, али ако се то не деси, комисија за акредитацију има право на ванредни надзор установе. Професор верује да такви ванредни надзори неће бити потребни и да ће одлуке комисије за акредитацију бити поштоване.

У нашу редакцију недавно је стигло и једно непотписано писмо у коме се, бар према ономе што је наведено, „оспорени доктор” жали („Политици”) на одлуку комисије, уз образложење да би његова спорна дисертација „могла да прође сваку проверу” и да би била „одбрањена на било ком факултету”.

„Зашто би формални услов (поседовање решења за обављање магистарских студија институције која је организовала одбрану докторске дисертације) поништио веродостојност њене одбране, а наш укупни наставнички и научно-истраживачки рад учинио некомпетентним после десетак година”, пита се ова, како је навела, „верна читатељка” нашег листа, а др Поповић на то каже да га такав коментар подсећа на одбрану некога ко је годинама радио као лекар, али без дипломе. Обично је реч о несвршеним студентима медицине који су чак „успешно” радили лекарски посао, али кад се утврди да немају диплому наравно да морају да престану да раде.

Наш саговорник напомиње и да они који су стекли спорних 95 докторских диплома „нису били баш необавештени шта раде и у шта се упуштају, али су ипак у томе учествовали”.

Министарство, међутим, у свом саопштењу наглашава да план магистарских студија немају ни неки реномирани државни факултети са дугом традицијом. „Управо због тога одлука комисије за акредитацију да оспори докторске дипломе појединих, али не и свих факултета који немају одговарајућу сагласност, цео поступак чини селективним и не доприноси правној сигурности”. Министарство зато „не искључује да би комисија оспорила и дипломе реномираних државних факултета који немају сагласност универзитета када уђу у поступак (ре)акредитације”.

Министарство се позива и на 127. члан Закона о високом образовању, у којем се помиње улога министра у актима поништавања диплома, па због новостворене ситуације, у којој левица не зна шта ради десница, питамо једног од чланова комисије за акредитацију зашто у ову акцију оспоравања диплома нису претходно укључили и министарство – да би активност била заједничка, самим тим и без ових неспоразума – али смо чули објашњење да би то било увођење министарства на мала врата у процес акредитације, што је недопустиво, јер су национални савет и комисија за акредитацију у том домену независна тела.

Тешко је рећи како ће овај спор бити решен, поготово ако се има у виду да се мандат садашњег сазива комисије за акредитацију завршава на јесен. А то није тако кратак период да би се преко спора прешло као да га није било.