Алиби за министра Штајнмајера

У немачкој јавности поново су на дневном реду сучељавања око улоге тамошње владе и обавештајних служби у тајном рату ЦИА против терора, на тлу Европе. Повод је нађен у тајном извештају Јоахима Јакоба. Специјални истражитељ комисије у Бундестагу која испитује уставност деловања, и дејствовања, обавештајне службе БНД предочио је стручну анализу уочи минулог викенда.

На 132 ситно куцане странице Јакоб је описао дејство ЦИА на тлу Немачке – потврђујући досадашња сазнања да су људи, неретко паушално осумњичени за тероризам, киднаповани по обавештајној потреби ЦИА. Да су саслушавани и мучени у тајним затворима без правне основе и без права на одбрану. Ипак, дошао је до закључка да ниједна влада у Берлину није имала сазнања о илегалним операцијама америчких обавештајаца у Немачкој – у безмало две деценије, у којим су се редовно појављивали докази и индиције о пракси прекоокеанских „рођака”.

На адресу обавештајних служби, БНД-а и сродних служби, упутио је благу критику: „Запоставили су обавезе, површно испитујући наводе о делатности ЦИА у Немачкој.”

Некадашњи шеф Установе за заштиту личних података и приватности у Немачкој, Јакоб се ограничио на малобројне познате случајеве отмица у Немачкој, описујући их као „евентуално, али недоказано спроведене акције ЦИА на немачком тлу”. Игнорисао је чак и детаљну листу америчког новинара Стивена Греја, у којој је експлицитно наведено 800 полетања и слетања авиона ЦИА на немачке аеродроме и са њих. Листа је доступна је сваком кориснику Интернета.

Јакоб ни речју није поменуо да је паукова мрежа америчких обавештајних затвора постојала пре 11. септембра 2001. године, неколико година пре објаве рата тероризму.

Није сматрао за битно да помене трагичну судбину два Србина, војника Бобана Миленковића и Сешка Таировића, које је ОВК киднаповала у току ратног пролећа 1999. године и предала Американцима. Били су, уз знање и одобрење владе у Берлину, заточени у тајном затвору ЦИА у америчкој војној бази у немачком Манхајму.

Јакоб је препоручио обустављање даљих истрага на ову тему. Образложење: „Што је било, махом је заобишло Немачку... Нема доказа о претходној или новој умешаности владе и обавештајних служби... Нема ни сазнања да ЦИА и даље спроводи сличне операције на Старом континенту.”

Упркос чињеници да је извештај био тајни и носио печат „строго поверљиво” – надлежни тврде да је испоштована процедура држања целокупног извештаја у тајности – садржај стручне анализе истраге доспео је у редакције медија. Безмало у истом тренутку када и на столове надлежне комисије.

Да ли је реч о немару или „несташлуку” причљивих чланова комисије, или је нешто друго посреди, није појашњено. Немачки коментатори су, међутим, констатовали: „Извештај је обелодањен на очигледно задовољство обавештајаца и политичара који су били под сумњом саучесништва.”

Задовољство се, пре свега, приписује такозваној „црвеној обавештајној клики”, људима из окружења социјалдемократског министра спољних послова Франка Валтера Штајнмајера. „Гласине о закулисном рату за примат у странци, који се води између Штајнмајера и шефа СПД-а Курта Бека, нису само гласине”, сазнала је „Политика” из страначких извора: „Да би постао страначки кандидат за мандатара владе после следећих избора, Штајнмајер мора да има ’беспрекорно чисту кошуљу’... Извештај га рехабилитује, у њему се истиче да нема валидних доказа о умешаности немачких обавештајаца у операције ЦИА, у периоду између 1998. и 2005. године.” У то време, подсећања ради, Франк Валтер Штајнмајер био је врховни шеф немачких обавештајаца.