Колико јаја нас чува од смрти
Ако једете више од седам јаја недељно повећавате ризик од смрти за чак 23 одсто, стиже упозорење из Харвардске медицинске школе, а на основу искуства 20.000 испитаних лекара током 20 година, и то баш пред Ускрс.
Који ће младеж прерасти у смртоносни, питају опет друге новине, а наши лекари су недавно нацији поручили да од остеопорозе, болести кртих костију болује милион и 900.000 жена у Србији и да зато треба да се сунчају и шетају, да се здраво хране, узимају витамин Де, калцијум, али и лекове. Пилот-студију о распрострањености болести су радили на пилот-узорку од 2.200 особа, а квалитет живота жена које пате од остеопорозе испитали су анкетом 150 жена.
Овакве поруке често могу да збуне и застраше лаике, али и сваког од нас наведу на размишљање колико се може веровати резултатима истраживања.
Колико се у Србији поштују правила по којима се раде истраживања у области медицине, питамо професора др Синишу Радуловића, председника Комисије за испитивање лекова при Националној агенцији за лекове.
– Код нас постоје јасно дефинисани услови клиничких испитивања и процедура која подразумева да се пре сваког клиничког истраживања поднесе план, али и у оквиру протокола прибави сагласност најмање пет, шест институција и етичких комитета. Затим, обавезна је и сагласност Агенције за лекове, као институције Министарства здравља, и етичког комитета саме установе – каже др Радуловић, клинички фармаколог са Института за онкологију и радиологију Србије.
Сумњу у резултате истраживања често побуди чињеница да је неку студију наручила фармацеутска кућа и да су резултати „намештени”, јер се форсира такозвана пожељна статистика.
– Свако клиничко истраживање мора да има такозваног спонзора који плаћа, организује и одговара за резултате истраживања. Спонзор може да буде фармацеутска кућа, универзитет, министарство здравља, али и појединац, на пример доктор, па тада говоримо о академском истраживању. Али, без обзира на то ко је спонзор, истраживања се обављају под истим условима, дакле онај ко почиње истраживање прикупља исту папирологију и сагласности, а фармацеутске куће воде рачуна да се истраживање одвија по строгим правилима, јер један пропуст „руши” цело истраживање – објашњава за „Политику” др Радуловић.
На наше питање да ли може нека медицинска тврдња или савет да се да на основу анкетирања, на пример, само 150 испитаника, др Радуловић каже да кључна ствар која претходи сваком истраживању јесте реч статистичара, који тачно одређује да ли је за одређено истраживање потребно 3.000 или 300 испитаника и то је такозвана нулта хипотеза.
– Статистичар, посебно едукован, одређује неопходан број испитаника. Просечно је за регистрацију новог лека у првој, другој или трећој фази испитивања потребно између 2.000 и 3.000 испитаника. На пример, чувена аспиринска студија базирана је на 48.000 испитаника – каже наш саговорник.
У Србији је прошле године завршено око 150 клиничких истраживања и код нас просечно у једној студији учествује од 10 до 15 болесника, али је реч о студијама које се прате у неколико земаља по строго дефинисаним правилима, са мониторингом, инспекцијама, супервизијама…Такође, треба правити разлику између такозваних клиничких истраживања и епидемиолошких, популационих студија, какве су, на пример, студије чувене Школе јавног здравља са Харварда. Али, како каже др Радуловић, нико људе није терао да једу јаја и мерио им холестерол, па упозорио на већи ризик од смртности, него се деценијама прати велика група испитаника, односно прате се многи параметри у вези с њиховим здрављем, па и сама исхрана.
Др Снежана Симић, специјални саветник министра здравља и професор на Институту за социјалну медицину, објашњава да су популациона истраживања врло скупа, па се води рачуна о свакој етапи истраживања. Прво, најважније је да се обезбеди статистичка репрезентативност узорка, јер ћемо на основу тога моћи да генерализујемо закључке. Тако је, на пример, захваљујући студији истраживања здравља становништва Србије, коју је новчано помогла Светска банка, која је коштала око 30.000 долара, и рађена је по високим стандардима, добијен податак да у Србији, на пример, пуше свака четврта жена (23,7 одсто) и сваки трећи мушкарац (32,5), који је тешко оспорити.
Важан је инструмент којим се ради истраживање, а реч је најчешће о стандардизованом, међународном упитнику. Професорка Симић наглашава да је посебно важно како се ради статистичка обрада података, али и анализа и интерпретација резултата. Наравно, значај једног истраживања зависи и од професионалности и поштења истраживача, од елиминисања пристрасности. Међутим, упркос томе што се знају правила игре у истраживањима, медицина је пуна лажираних радова, а често у угледним медицинским часописима освану истраживања која су потпуна бесмислица, али иза којих стоји јасан интерес фармацеутске куће да се неки лек прикаже бољим и ефикаснијим.
Управо зато, пре извесног времена, уредници познатог медицинског часописа ЈАМА (Journal of the American medical Association) ставили су „под микроскоп” садржај и својих текстова и радова из других, такође познатих, медицинских часописа („Лансет”, „Педијатрија”, Часопис Националног института за испитивање рака, Анале интерне медицине). Открића су их изненадила: од 127 прегледаних студија само у седам је споменуто ограничење у студији, јер је одређена фармацеутска компанија платила истраживање па је очекивала и одговарајуће, подразумева се, добре резултате. Они су упозорили да влада општи тренд фаворизовања пожељне статистике. Тако се у само 26 од 359 истраживања, дакле у мање од 10 одсто, из статистике виде сви ефекти на пацијенте – и позитивни и негативни.
------------------------------------------------------------------
Гљиве против раста тумора дојке
Индијанаполис – Екстракт печурке која се вековима користи у источноазијској медицини може да заустави раст ћелија рака дојке и да буде ново оружје у борби против те смртоносне болести, показало је истраживање обављено на Методистичком истраживачком институту у Индијанаполису, у САД.
У лабораторијским истраживањима, обављеним на ћелијама карцинома дојке, показало се да гљива „phellinus linteus” има изразито антиканцерозно дејство, вероватно захваљујући томе што блокира ензим АКТ, задужен за надзор над сигналима који воде расту ћелија, пренео је Ројтерс.
Печурка, коју Кинези зову „сонг ген”, Корејци „санг-хванг”, а Јапанци „мешимакобу”, показало се, има антитуморска својства при контакту са ћелијама рака коже, плућа и простате. Сада су, међутим, стручњаци први пут почели да разумевају како ова гљива делује.
Др Даниел Слива, из института у Индијанаполису, истиче да он и његов тим још нису у стању да примене своје откриће у модерној медицини, али да се надају да ће њихова студија подстаћи нова истраживања делотворности ове и других гљива које се користе у источњачкој медицини за лечење рака.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


