Српска култура у глобалном дигитализованом трезору

Специјално за „Политику”

Вашингтон, 17. априла – У тренутку тешких неспоразума између две земље, у Вашингтону је потписан споразум између Народне библиотеке Србије и америчке Конгресне библиотеке о приступању наше институције пројекту Светске дигиталне библиотеке. Овај глобални документациони центар културног блага и писане речи успоставили су Унеско и Конгресна библиотека. Предвиђено је да следеће године, на генералном заседању Унеска, Светска дигитална библиотека буде пуштена у рад. Ради се о врло амбициозном пројекту, дигиталном трезору светске културне баштине.

Директор Народне библиотеке Србије, Сретен Угричић, који је у име институције потписао овај споразум у Вашингтону, објаснио је у кратком разговору за „Политику” како је дошло до тога да се Србија међу првим земљама у свету укључи у овај пројекат.

– Велика је част што смо међу првим земљама партнерима, практично суоснивачима у овом глобалном пројекту. Ми смо осма национална библиотека, партнер који учествује сада у стварању овог светског дигиталног трезора.

Како је дошло до тога да баш Мирослављево јеванђеље и часопис „Зенит” буду први представници из Србије у глобалној дигиталној баштини?

– То су наша документа која по свом значају превазилазе домен само српске историје и културе. Дели их раздобље од осамсто година: најстарија српска књига Мирослављево јеванђеље је ћирилски рукопис с краја 12. века, док је часопис авангардне уметности „Зенит” излазио двадесетих година прошлог века. Оба културна добра говоре много и о положају српске културе у контексту утицаја источне и западне европске културне традиције. „Зенит” је као авангардни часопис у коме су сарађивали најистакнутији српски уметници заједно са Пикасом, Модиљанијем, или неким руским авангардним ствараоцем, требало да обнови европску вавилонску кулу и дух после трагедије Првог светског рата. Кроз ова два документа истиче се значај вредности културе из Србије, а с друге стране посебно рефлектује нашу специфичну позицију на размеђу великих традиција Истока и Запада.

Да ли ће и савремена дела из Србије моћи да нађу своје место у Светској дигиталној библиотеци?

– Ово су само почетни прилози за глобални трезор. Ми ћемо наставити да предлажемо остала дела из наше културне баштине, како из прошлости тако и из актуелног стваралаштва. Ово је за нас важно као једна глобална платформа са највишег места и у најодабранијем друштву, где у најбољем светлу можемо да представимо наше вредности. Сарадња је значајна јер смо у прилици да, заједно са људима који су идејни творци примене нових технологија на промоцију културе, учимо и примењујемо та најсавременија знања.

Србија, значи, није изолована?

– За нас је овај подухват значајан не само из културних, већ и из политичких разлога и дипломатских разлога у тренутку када имамо кризу и прекид комуникација са неким западним земљама и САД. Овакве иницијативе, упркос томе, успевају да прекораче домен уске политике и да истовремено покажу да су наше везе успостављене на много темељнији начин.

За нашу културу нема постављених граница?

– Не сме се упадати у самоизолацију. Она ће се превазићи у непосредној сарадњи са колегама и културним личностима из света.