ЕУ улаже у суперрачунаре

У надметање за озбиљнији развој суперрачунара, осим САД, Кине и Јапана, укључује се и Европска унија (ЕУ). Машине које могу да обављају милијарде прорачуна у секунди преко су потребне ЕУ за истраживања у областима развоја медицине, авијације, роботике и оружја. ЕУ је практиковала да за научне потребе изнајмљује суперрачунаре, по високој цени, што јој данас никако не одговара, преносе електронски медији. То је био и повод да, за почетак, одобри 1,2 милијарде долара за убрзани развој суперрачунара. План ЕУ јесте да створи сопствени „егзаскејл” рачунар (машина која може да одрађује милијарду милијарди прорачуна у секунди) најкасније до 2023. године, што је веома амбициозан план. Кад га оствари, Европа више неће каскати за осталим земљама света.

Кина тренутно поседује најбржи суперкомпјутер на свету назван „Sunway TaihuLight”, који је са брзином од 93 петафлопса (93 милиона милијарди операција у секунди) данас без премца. Осим њега, Кинези раде и на рачунару „Tianhe-3” који ће вероватно бити први „егзаскејл” рачунар на свету и десет пута моћнији од „Sunway TaihuLight”. План је да до 2020. године буде завршен и пуштен у рад.

Следећих десет најбржих рачунара налази се у Јапану и САД, односно свуда их има осим у ЕУ (изузимајући Швајцарску која, иако има суперрачунаре, технички није део Европске уније).

У Европи је тренутно 105 суперрачунара, али су они по брзини обраде података далеко испод кинеских или америчких. Швајцарски најбржи рачунар 12 пута је спорији од кинеског „Sunway TaihuLight”.

Овакво стање, према речима бугарске комесарке за дигитализацију Марије Габријел, мора да се промени јер је 2012. од светских топ 10 рачунара ЕУ имала чак четири.

Једини велики европски играч који се бави развојем суперрачунара је фирма „Атос СЕ” (седиште у Француској) која је направила суперрачунар назван „Bull seguana”. Међутим, он се по својој брзини налази тек на 55. месту листе од 500 светских суперрачунара.

„Bull seguana” се по карактеристикама и стадијуму развоја суперрачунара налази у првој фази са брзином од скромних 25 петафлопса. Његове могућности користиће Комисија за алтернативну и атомску енергију Француске.

ЕУ није на време кренула у трку за развој суперрачунара, због чега службе за праћење времена, свемира и остале владине агенције сада морају да изнајмљују рачунаре од САД или Јапана. У истој ситуацији су и друге веће приватне компаније из ЕУ. Осим што много кошта, изнајмљивање суперкомпјутера од других земаља представља и безбедносни ризик због личних информација, пословних тајни и других података који лако могу да буду украдени. Уз то, ако би дошло до било какве светске кризе, ЕУ може да остане без услуге коришћења туђих суперрачунара.

Развој ове технологије веома је скуп. За куповину делова и развој „егзаскејл” суперкомпјутера ЕУ ће потрошити 486 милиона долара, а планира се да земље чланице додају још 1,2 милијарде долара.

Међутим, у даљем развоју рачунара ЕУ наилази на још један битан проблем. Истраживачи из Велике Британије дали су велики допринос у развоју нове технологије, али је после брегзита питање да ли ће та сарадња и даље бити могућа.