Кандидатура у доба разрешења

Небојша Арсенијевић се већ једном суочио са реакцијом Агенције за борбу против корупције, додуше у нешто блажој варијанти. Њему је средином 2015, само неколико месеци пошто је изабран за ректора, изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о Агенцији за борбу против корупције. Та мера се односила на време док је био декан Факултета медицинских наука у Крагујевцу, на коме је за сараднике у настави изабрао братанце: Милоша Арсенијевића за научну област хирургије, а Петра Арсенијевића за гинекологију и акушерство. Његов рођени брат Слободан Арсенијевић је био ректор крагујевачког универзитета у два мандата, од 2009. до 2015. године.

Мера јавног објављивања препоруке за разрешење са функције ректора, која се сада може видети и на сајту Агенције за борбу против корупције, изречена је 28. новембра прошле године, месец и по дана пре но што је Савет Универзитета у Крагујевцу, на седници одржаној деветог јануара ове године, покренуо поступак за избор ректора.

Конкурс је отворен до осмог фебруара, а последњу реч, после не тако једноставне процедуре, даће Савет Универзитета у Крагујевцу на седници која треба да се одржи најкасније до седмог марта. Уколико ниједан кандидат не добије већину гласова, процедура ће се поновити.

Кандидате за ректора формално предлажу наставно-научна већа факултета, с тим да Небојша Арсенијевић има јака упоришта на готово свих 12 факултета Универзитета у Крагујевцу, посебно на Факултету медицинских наука на чијем је челу био од 2005. до 2012. Скоро сви наставници и сарадници овог факултета су му пружили подршку у борби против групе професора која већ месецима тражи његову смену, оптужујући га за кршење закона, непотизам и мобинг запослених на Ректорату Универзитета у Крагујевцу.

Изричући меру јавног објављивања препоруке за разрешење са функције ректора, Агенција за борбу против корупције је навела да је Небојша Арсенијевић, склапајући уговоре са зетом Радомиром Митрићем, јавни интерес подредио приватном и то тако што је јавну функцију искористио за стицање користи за повезано лице. Такође, како је наведено, није учинио све што је потребно ради заштите јавног интереса, чиме је угрозио поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције.

Конкретно, ректор Арсенијевић је са зетом потписао два уговора о веб издањима два броја часописа „Липар”. Вредност првог уговора, од 30. новембра 2016, била је 10.000 динара, а вредност другог, од седмог јуна 2017, износила је 20.000 динара. Наводећи да су без утицаја на доношење одлуке, Агенција за борбу против корупције је одбацила нека Арсенијевићева образложења, након чега је крагујевачки ректор поднео жалбу која се још разматра.

Притужбе на рачун актуелног ректора Универзитета у Крагујевцу нису стигле само до владиних тела, највиших академских институција у нашој земљи и надлежних правосудних органа, већ и до самог врха државе. Упркос свему томе, проф. др Арсенијевић остаје упоран у намери да новом кандидатуром за високу академску функцију „запуши уста” својим противницима. Иначе, реч је о човеку који је 2013, као директор Клиничког центра „Крагујевац”, добио годишњу награду града управо за борбу против корупције.