Комичне трагедије нашег времена
Овогодишњи 47. фестивал „Дани комедије” у Јагодини имаће поднаслов „Комичне трагедије нашег времена”. По традицији биће одржан од 20. до 27. марта уз учешће седам представа у званичној селекцији коју је потписала селекторка Ана Тасић, позоришна критичарка листа „Политика”. Позоришна слика коју ће јагодинска публика овога пута гледати обојена је црним хумором, представе су „смешно и тужно огледало наших живота”.
– Ове представе, па и позориште уопште, вероватно не могу да промене свет у коме живимо, али га могу учинити прихватљивијим. Теме свих седам представа су савремене. Оне разбијају балканске стереотипе, критички посматрају свеприсутни утицај технологија, друштвених мрежа и виртуалних комуникација које су данас постале важније од саме стварности, анализирају друштвене разлике, као и дубински нарушене породичне односе у нашем друштву – каже Ана Тасић и открива чему се у периоду између два фестивалска дешавања публика „смејала”, односно колико представа је одгледала трагајући за овогодишњом селекцијом:
– Гледала сам 25 представа, што је далеко мање него за прошли фестивал, када сам видела 40 позоришних остварења. Уопштено посматрано, позоришна продукција је прошле године била знатно слабија, у квантитативном, али и у квалитативном смислу. То се одразило и на продукцију комедиографских остварења. У понуди су биле различите комедије и трагикомедије, од класичних до савремених, домаћих и страних писаца. Прошлогодишњи фестивал „Дани комедије” је, на пример, био специфичан по томе што су преовлађивали савремени српски драмски текстови. То ове године није случај, имамо само два савремена домаћа текста у селекцији.
– Крушевачко позориште, на пример, није имало средстава за нову продукцију ове сезоне, што их није одвратило од рада, како су ми у ансамблу испричали. Без додатних средстава, са буџетом од готово нула динара, урађена је веома солидна представа „Женидба и удадба” у режији глумца Бојана Вељовића, којој се публика веома радује. Такође бих истакла и изузетне напоре врањанског ансамбла који се већ годинама батрга у герилским условима рада, због пожара и губитка зграде позоришта и других проблема. За то време нижу заиста изванредне уметничке успехе, доказујући суштинску неуништивост духа.
Протекла позоришна сезона у Србији није донела много комедија, још мање квалитетних. На питање шта је препоручило одабране представе да буду уврштене у селекцију, Ана Тасић одговара:
– Укупан уметнички квалитет, пре свега. У неколико случајева сам се одлучила за представе које су у целини квалитетније, иако нису чисте комедије, пре него за представе које су квалитативно много слабије, а јесу чисте комедије. Ту пре свега мислим на суботичку представу „Август у округу Осејџ”, текст Трејси Летс, режија Александар Божина, Народно позориште Суботица, па и на кикиндску „Смрт човека на Балкану” (текст и режија Мирослав Момчиловић, Народно позориште Кикинда). Поред ове две, селекцију чине и четири београдске представе: „Урнебесна трагедија” (текст Душан Ковачевић, режија Марко Манојловић, Атеље 212), „Мој деда је аут” (текст Душан Јанковић, режија Ђурђа Тешић, Београдско драмско позориште), „Флорентински шешир” (текст Ежен Лабиш, режија Даријан Михајловић, позориште „Бошко Буха”) и „Сумњиво лице” (текст Бранислав Нушић, редитељ Андраш Урбан, Народно позориште у Београду), и једна представа из Врања: „Аматери” (текст Боривоје Радаковић, режија Андреа Ада Лазић, Народно позориште „Бора Станковић”).
Селекција фестивала је резултат понуђених дела, каже Ана Тасић, тврдећи да програм не може бити одраз имагинарне продукције, већ је субјективно огледало постојеће. Према њеним речима, ове године на фестивалу од седам представа, само се за две може рећи да су чисте комедије: „Аматери” и „Флорентински шешир”. Остале су црне комедије, трагикомедије.
Трагајући за добром комедијом широм Србије, селекторку „Дана комедије” замолили смо да нам прокоментарише проблеме, појаве, недоумице које је уочила у позоришним кућама које је посетила.
– У Србији је међу позоришним уметницима приметан мањак воље да се ради по сваку цену – каже она. – Због недостатка посебних средстава за продукције, позоришта често одустају од улажења у рад на новим представама. Позориште је живо биће, неопходне су му нове представе да би сачувало своју стварну живост. У основи, позоришту не треба много. Неопходна је идеја, ентузијазам, глумци, простор и публика. А то свака институција углавном има. Без свега осталог се некако може. Зато сматрам да треба радити, упркос свему, упркос очигледним, недвосмисленим тешкоћама које испуњавају цело наше друштво. Треба наћи начина да се идеје остваре, представе реализују, у инат неповољним околностима.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
