Komične tragedije našeg vremena
Ovogodišnji 47. festival „Dani komedije” u Jagodini imaće podnaslov „Komične tragedije našeg vremena”. Po tradiciji biće održan od 20. do 27. marta uz učešće sedam predstava u zvaničnoj selekciji koju je potpisala selektorka Ana Tasić, pozorišna kritičarka lista „Politika”. Pozorišna slika koju će jagodinska publika ovoga puta gledati obojena je crnim humorom, predstave su „smešno i tužno ogledalo naših života”.
– Ove predstave, pa i pozorište uopšte, verovatno ne mogu da promene svet u kome živimo, ali ga mogu učiniti prihvatljivijim. Teme svih sedam predstava su savremene. One razbijaju balkanske stereotipe, kritički posmatraju sveprisutni uticaj tehnologija, društvenih mreža i virtualnih komunikacija koje su danas postale važnije od same stvarnosti, analiziraju društvene razlike, kao i dubinski narušene porodične odnose u našem društvu – kaže Ana Tasić i otkriva čemu se u periodu između dva festivalska dešavanja publika „smejala”, odnosno koliko predstava je odgledala tragajući za ovogodišnjom selekcijom:
– Gledala sam 25 predstava, što je daleko manje nego za prošli festival, kada sam videla 40 pozorišnih ostvarenja. Uopšteno posmatrano, pozorišna produkcija je prošle godine bila znatno slabija, u kvantitativnom, ali i u kvalitativnom smislu. To se odrazilo i na produkciju komediografskih ostvarenja. U ponudi su bile različite komedije i tragikomedije, od klasičnih do savremenih, domaćih i stranih pisaca. Prošlogodišnji festival „Dani komedije” je, na primer, bio specifičan po tome što su preovlađivali savremeni srpski dramski tekstovi. To ove godine nije slučaj, imamo samo dva savremena domaća teksta u selekciji.
– Kruševačko pozorište, na primer, nije imalo sredstava za novu produkciju ove sezone, što ih nije odvratilo od rada, kako su mi u ansamblu ispričali. Bez dodatnih sredstava, sa budžetom od gotovo nula dinara, urađena je veoma solidna predstava „Ženidba i udadba” u režiji glumca Bojana Veljovića, kojoj se publika veoma raduje. Takođe bih istakla i izuzetne napore vranjanskog ansambla koji se već godinama batrga u gerilskim uslovima rada, zbog požara i gubitka zgrade pozorišta i drugih problema. Za to vreme nižu zaista izvanredne umetničke uspehe, dokazujući suštinsku neuništivost duha.
Protekla pozorišna sezona u Srbiji nije donela mnogo komedija, još manje kvalitetnih. Na pitanje šta je preporučilo odabrane predstave da budu uvrštene u selekciju, Ana Tasić odgovara:
– Ukupan umetnički kvalitet, pre svega. U nekoliko slučajeva sam se odlučila za predstave koje su u celini kvalitetnije, iako nisu čiste komedije, pre nego za predstave koje su kvalitativno mnogo slabije, a jesu čiste komedije. Tu pre svega mislim na subotičku predstavu „Avgust u okrugu Osejdž”, tekst Trejsi Lets, režija Aleksandar Božina, Narodno pozorište Subotica, pa i na kikindsku „Smrt čoveka na Balkanu” (tekst i režija Miroslav Momčilović, Narodno pozorište Kikinda). Pored ove dve, selekciju čine i četiri beogradske predstave: „Urnebesna tragedija” (tekst Dušan Kovačević, režija Marko Manojlović, Atelje 212), „Moj deda je aut” (tekst Dušan Janković, režija Đurđa Tešić, Beogradsko dramsko pozorište), „Florentinski šešir” (tekst Ežen Labiš, režija Darijan Mihajlović, pozorište „Boško Buha”) i „Sumnjivo lice” (tekst Branislav Nušić, reditelj Andraš Urban, Narodno pozorište u Beogradu), i jedna predstava iz Vranja: „Amateri” (tekst Borivoje Radaković, režija Andrea Ada Lazić, Narodno pozorište „Bora Stanković”).
Selekcija festivala je rezultat ponuđenih dela, kaže Ana Tasić, tvrdeći da program ne može biti odraz imaginarne produkcije, već je subjektivno ogledalo postojeće. Prema njenim rečima, ove godine na festivalu od sedam predstava, samo se za dve može reći da su čiste komedije: „Amateri” i „Florentinski šešir”. Ostale su crne komedije, tragikomedije.
Tragajući za dobrom komedijom širom Srbije, selektorku „Dana komedije” zamolili smo da nam prokomentariše probleme, pojave, nedoumice koje je uočila u pozorišnim kućama koje je posetila.
– U Srbiji je među pozorišnim umetnicima primetan manjak volje da se radi po svaku cenu – kaže ona. – Zbog nedostatka posebnih sredstava za produkcije, pozorišta često odustaju od ulaženja u rad na novim predstavama. Pozorište je živo biće, neophodne su mu nove predstave da bi sačuvalo svoju stvarnu živost. U osnovi, pozorištu ne treba mnogo. Neophodna je ideja, entuzijazam, glumci, prostor i publika. A to svaka institucija uglavnom ima. Bez svega ostalog se nekako može. Zato smatram da treba raditi, uprkos svemu, uprkos očiglednim, nedvosmislenim teškoćama koje ispunjavaju celo naše društvo. Treba naći načina da se ideje ostvare, predstave realizuju, u inat nepovoljnim okolnostima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
