Групни рад као превенција насиља

Телечки објашњава да се у односу према жртви и даље предузимају активности процесне заштите у оквиру новог, знатно рестриктивног Закона о спречавању и борби против насиља. „Ово је додатак и сматрамо да третман има будућност јер има свеобухватан приступ са циљем заустављања насиља. Имамо ситуације да починиоци формирају нове породице и велика је вероватноћа да у њима поново почине неко насилно дело. Зато овај третман полази од претпоставке да се утиче на њих, да промене обрасце мишљења и понашања, да науче да контролишу своје импулсе и да их тако вратимо у заједницу”, објашњава Телечки.

Није сваки насилник био подобан за ову врсту заједничког третмана. Правни основ одређивало је основно јавно тужилаштво, а то је претпостављало да није реч о особи која је починила тежи облик насиља, да не постоји претња убиством или самоубиством, да особа не поседује оружје, да у насиље није укључено дете. Полазећи од тих критеријума ОЈТ је Центру за социјални рад упутило списак од око 15 особа које су починиле неки лакши облик насиља у партнерским односима. Међутим, након озбиљних процена, са тог списак тек шесторо људи је прихваћено за третман, док се двоје добровољно јавило. „Ми смо сваког појединачно позвали на разговор и у овој психолошкој процени било нам је важно да сазнамо да ли особа преузима одговорност за почињено насиље, односно да ли има капацитет за промену”, каже Телечки. Након тога отпочео је четворомесечни групни рад који се у почетку одвијао у атмосфери благе нелагоде да би се временом опустили током квалитетних интерактивних третмана где су полазници износили своје искуство, налазили решења како превазићи кризне моменте и активно учествовали у малим психолошким радионицама.

У раду је коришћен прилагођен норвешки модел, објашњава нам Телечки, што је претпоставило обраду осам битних тема од дефинисања насиља, преузимања одговорности до разговора о последицама насиља. Телечки наводи да су се први ефекти јавили већ када су почели да разговарају о видовима психолошког насиља које до тада нису препознавали, а да је на учеснике третмана снажан утицај оставио и разговор на тему односа између њих и деце, односно да ли је то модел понашања који желе да даље пренесу. У раду са групом учествовали су психолози Нада Вереш и Телечки, који наглашава да је управо чињеница да им је он као мушкарац говорио о алтернативи насиља био и један од начина како да се превазиђу неки стереотипи укорењени у наше претежно патријархално друштво.

Третман предвиђа и да се у року од три и шест месеци ради процена успеха овакве превенције, али први резултати су охрабрујући јер током рада у групи нико од њих није поновио насиље у партнерским односима.

„У друштву у којем је за мушкарца огромна срамота да се јави психологу и психотерапеуту за помоћ овај третман је вишеструко значајан, па макар имали и само једног човека. Али он делује на разбијање предрасуда, на нормализацију тражења помоћи и на промену једног успостављеног система вредности који је пожељан за мушкарце, а није одговарајући”, каже Телечки.

Директорка центра Мирослава Багавац наводи да ће и ове године кроз конкурсно финансирање настојати да наставе са програмом, али да желе да нагласак ставе и на ангажовање супервизије. „Желимо уз помоћ супервизора да урадимо добру идентификацију корисника, јер је то један од начина да повећамо успех у третману”, каже Багавац.