До 2050. биће нас милион мање

Осврћући се на националну демографску статистику, стручни сарадник Центра за демографска истраживања Горан Пенев забринуто констатује да је у Србији свака генерација за трећину малобројнија у односу на генерацију својих родитеља.

„Последњи попис становништва показао је да свака четврта жена између 30 и 39 године нема дете, а 2002. године тек свака седма жена није имала дете. Попис је такође показао да свака пета жена ове старосне доби не носи бурму – што је дупло више него 2002. године. Међутим, највише од свега забрињава чињеница да стално пада број жена у фертилном периоду – подаци говоре да је 2002. године било 1.809.000 жена доби од 15 до 49 година, 2011. године било је 1.615.000 жена те старосне доби, а 2017. године било их је свега 1.543.000.

То значи да је за свега 15 година број жена које могу да рађају и подигну наталитет, дакле налазе се у фертилном периоду, смањен за 250.000. И када се посматра број женског становништва у оптималној репродуктивној старости (25 до 34 године) уочава се драстични пад – према попису становништва из 2002. године било је 741.000 жена ове старосне доби, 2011. године било их је 694.000, а 2017. свега 648.000. У статистичком преводу, за 15 година број жена у оптималном репродуктивном периоду смањен је за 100.000. Због свега тога нисам оптимиста да ће се суморна демографска статистика наше земље поправити – каже Горан Пенев. Он такође подсећа да се из године у годину повећава старост прворотки – у овом моменту просечна жена у Србији прво дете рађа након тридесете године и најчешће одустаје од рађања другог или трећег детета.

Коментаришући чињеницу да се највећи пад броја становника у свету бележи у земљама бившег источног блока, односно новим чланицама Европске уније, он наглашава да је наталитет прва „жртва” приступања ЕУ. Наиме, код свих земаља које су приступиле унији наталитет је драстично пао, а то се нарочито односи на Бугарску, Румунију и земље бившег социјалистичког блока, али и на Аустрију, Малту и Кипар, код којих је наталитет ионако био низак.

Занимљивост везана за блиску прошлост наших европских суседа, по речима Пенева, јесте да је за Бугарску и Румунију транзиција у капитализам била фаталнија по демографију од Другог светског рата, јер је дошло до огромног пада наталитета, пораста незапослености и велике миграције становништва у земље западне Европе. У Источној Немачкој до драстичног пада наталитета дошло је после пада Берлинског зида – пре тог историјског догађаја једна жена рађала је у просеку 1,6 деце, а након уједињења са Западном Немачком – 0,8 деце. У Мађарској је такође дошло до драстичног пада броја новорођених беба након приступања Европској унији, а исто се десило и са Словенијом.

Горан Пенев ипак не очекује масовни егзодус младих људи када наша земља буде приступила Европској унији и додаје да код нас постоји имиграциона традиција дужа од пола века.

– Нико нема прецизан одговор на питање колико се особа годишње исели из Србије, иако процене говоре да је реч о 30.000 људи. Оно што знамо јесте да у земљама западне Европе данас живе друга и трећа генерација емиграната – закључује Горан Пенев.