Школарци сутра славе Светог Саву

Као и претходних година, без обзира на то што је субота, на Савиндан ће ђаци и професори доћи у школу, али наставе неће бити. Истовремено, у Влади Србије у Београду министар Младен Шарчевић, традиционално ће уручити светосавске награде ученицима, грађанима, привредницима, организацијама и установама које су у протеклој години помогле развој домаће просвете. Незванично сазнајемо да ће ове године бити награђено 20 добротвора српског образовања. Прослава најбитнијег дана у години за просветаре биће крунисана свечаном академијом, коју Министарство просвете, науке и технолошког развоја од 20 часова организује у Народном позоришту. После богатог културно-уметничког програма званицама ће се обратити домаћин скупа министар Младен Шарчевић и тиме наставити традицију дугу око два века.

А како је изгледала прослава школске славе у Србији пре 111 година могло се прочитати у тадашњем издању „Политике”. Наш новинар је забележио да је у четвртак, на Савиндан те 1907. године, пре подне одржана прослава на Универзитету и да су јој присуствовали „престолонаследник Ђорђе, министри, професори универзитета, студенти, многи грађани, као и гости. После сечења колача, господин Јован Цвијић, ректор универзитета, држао је један значајан говор”, закључио је репортер „Политике”.

Први писани траг о обележавању Савиндана датира још из 1734. године. Било је то у Сремским Карловцима, центру српске духовности и просвете тога доба. Светог Саву, као своју славу, обележавале су почетком 19. века и школе у Новом Саду, Сентандреји, Земуну и другим местима Аустријске царевине у којима је било Срба. Предлог за званично обележавање Савиндана као школске славе у Кнежевини Србији дао је Атанасије Николић, лектор Лицеја из Крагујевца, што је и усвојено 1840. године, одлуком Совјета Књажества Српског (владе). Министарство („попечитељство”) просвете те године је прогласило да се Свети Сава сматра за „патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”. Већ следеће, 1841. године, у време прве владе кнеза Михаила Обреновића, обележавање празника и законски је регулисано. Последња прослава у школама забележена је јануара 1946, али се разликовала од предратних, јер је током ње истакнут само образовни и „световни” (историјски) значај Растка Немањића, строго одвојен од верског, без дотадашњег резања славског колача. Већ следеће године 27. јануар био је уобичајени наставни дан у школама Федеративне Народне Републике Југославије, без помена првог просветитеља српског. Тек деведесетих година, које су донеле друштвене и идеолошке промене и распад некадашње Југославије, Савиндан поново почиње да се прославља као школска слава, а обичај организовања приредби и свечаних академија усталио се до данас у Србији и Републици Српској. Дан када се упокојио први српски архиепископ и учитељ за своју славу су узела и многа многа хуманитарна удружења, али и неки привредници, а у црквеном календару исписан је црвеним словом и Српска православна црква га слави као успомену на живот и дело Светог Саве. У прошлости он је важио за заштитника занатлија, посебно обућара, опанчара, ужара, али и сточара у планинским деловима Србије. Постоји много народних веровања везаних за Савиндан, па су наши стари говорили да ако на Светог Саву загрми, десиће се важни догађаји у земљи.

Принц, први просветитељ и архиепископ

Свети Сава, рођен као принц Растко Немањић, био је најмлађи син родоначелника династије Немањић, великог жупана Стефана Немање, и оснивач српске цркве која га слави као свеца.

Светогорски монах, игуман манастира Студеница, први српски просветитељ, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве спада међу најзначајније личности овдашње историје. Рођен је између 1169. и 1175. године у Расу, крај Новог Пазара, а преминуо је 27. јануара 1236. године у Трнову, у Бугарском царству, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму.