Детерџенти за избељивање памети

У рекламним спотовима, крећу се упоредним путањама, а стално се сударају и сукобљавају две угледне и поштоване глумице, Јелисавета Сека Саблић и Радмила Живковић. Једна од њих агресивно се залаже за закон за чистоћу. Друга се непрестано хвали: чисто, да не поверујеш! И тако свакодневно. У недоглед, на свим каналима. До последњег даха, до последњег ензима у рекламираном детерџенту. Избелеше памет својим обожаваоцима.

Е, драге глумице, плачу за вама госпође министарке и све друге одигране и неодигране улоге упаковане у врећице које тако нежно грлите, утопљене у пену детерџената чија имена тако острашћено извикујете.

Тако се за мале рекламе троши велики глумачки углед. Ваљда се исплати.

ГЛАСАЊЕ У „ПИРАМИДИ” – Са приближавањем избора поново добија на значају свака емисија у којој лидери политичких партија и њихови следбеници имају прилику да изнесу своја уверења и убеде аудиторијум да их следи у напредовању ка бољој будућности. Тако и „Пирамида” на ТВ Пинк (недељом) коју успешно води Славко Белеслин, поново добија на медијском значају јер пружа могућност брзог (а у политичку кампању уклопљеног) реаговања на актуелне политичке, друштвене и социјалне теме. А гледаоци су ту да гласају и – надгласавају у корист својих фаворита. На свеопшту радост, ако је то забавно а кажу да јесте, јер је прошле године „Пирамида”, као формат, награђена на међународном фестивалу „Златна ружа” у Швајцарској.

Без улажења у политичка опредељења учесника који побеђују, па и оних који гласају, чини се да у самом процесу гласања постоји тактичка грешка коју би ваљало исправити. Дакле, док се смењују теме, водитељ, повремено добија и, неодређено, обавештава гледалиште које у предности. Те су више подстицајне него конкретне информације. И то је прихватљиво као део игре, јер не би било коректно да се још током надметања објављује ко води, чиме би се, извесно, утицало на оне који се јављају и желе да гурају свог фаворита.

Како упозоравају они који пажљиво прате овај програм, проблем настаје на самом крају, у последњем кругу. Водитељ, без (рекламне) паузе објављује победника, што би могло да значи: да се пети круг питања и одговора не узима у обзир, да је победник убедљиво водио кроз емисију па његову победу више ништа не може да угрози или да је победник унапред одређен па није важно како гледаоци гласају? Шта је од тога истина? Уосталом, како онај који саопштава зна ко је победио кад му нико није доставио папирић са резултатима. Или он то чита са монитора? Или је то исечено у монтажи… О томе би морали да воде рачуна они који организују „Пирамиду”, броје гласове или ко зна шта већ раде у овој емисији.

ТРИКОВИ УЖИВО – ТВ техника је толико напредовала, а програм је у многим појавним формама овештао, залеђен, немарно реализован, демодиран и строго контролисан. Просечан гледалац више не може са стопроцентном сигурношћу да тврди шта је „жив” програм, односно, шта иде уживо, а шта се снима унапред па лажно приказује као директан програм из студија.

Осим главних информативних емисија и јутарњег програма (и „Жикине шаренице”), све остало, забавно-музичке емисије, квизови, емисије магазинског типа је већ припремљено. Снима се преко викенда или ноћу, у пакетима за седам или чак месец дана унапред. Из најразличитијих разлога, понајвише зато што, просто, не би било могуће уживо снимати емисију за децу па после у студио увести квиз-такмичаре или политичаре, па онда приказати емисију о кувању. Тако је било у пионирско време телевизије.

Технологија и 24-часовни програм захтевају готов производ, а мали број емисија има ту привилегију да иде уживо, понекад са триковима, као што је 60 секунди закашњења (у директним преносима) како би се избегле непредвиђене ситуације, псовке и ексцеси.

Махом политичари имају ту привилегију да иду уживо у етар, али се и ту примењују мале подвале. Програм се снима сат или два раније пре заказаног термина емитовања. За сваки случај. Да би се сви осећали лагодније. И ако је неопходно, понешто изоставило, скратило. Дакле, ништа није као шта изгледа, понајмање на телевизији.