Неизвесна будућност деце калифата

Према неким проценама, током последње четири године око 5.000 жена добило је децу са милитантима из земаља Запада које би им – у нормалним условима – понудиле заштиту. Ниједна земља неће саопштити да одбија да прихвати своје држављане који су се придружили Исламској држави, укључујући жену и децу, али мало их на томе ради.

Док ирачки премијер тражи да деца буду враћена у земље порекла њихових очева, агенција УН за избеглице дуже време лобира да се нађе решење како деца џихадиста рођена последњих година на Блиском истоку не би остала без националности.

Већина страних „белих џихадиста” долазила је из Француске, Немачке и Британија. Какви су одговори Париза, Берлина и Лондона?

Француска је обазриво примила прву децу својих милитаната који су ратовали по Ираку, али забрањује повратак њиховим мајкама. Немачка жели да омогући повратак деце немачких бораца ИД, али је суочена са гласним упозорењима на потенцијалне опасности када су у питању старија деца која су прошла кроз разне џихадистичке тренаже и тако могуће индоктринирана.

Британија је јасна: „Жене које су изабрала да напусте Британију и оду тамо морају да сносе одговорност за оно што су учиниле”, каже један званичник у Лондону. „Деца, међутим, заслужују сажаљење.”

Белгија је деци млађој од десет година, уз одређене провере, дозволила несметан улазак у земљу, а такву одлуку је – начелно – донела и Холандија. Турске власти испитују сваког старијег од 14 година. Уколико се утврди припадништво некој терористичкој организацији, следи им суђење, док се они без кривице стављају под надзор.

Председник Чеченије Рамзан Кадиров лично се постарао да у земљу врати дечака кога је отац одвео за Ирак. Четворогодишњака је прославио један видео у временима ослобађања Мосула јула прошле године. Кадиров је од тада решен да прихвати 70–120 деце из бивших совјетских република која су у прихватилиштима око Мосула, а процењује се да у Ираку и Сирији има близу 400 деце која су држављани Русије. Москва је због њих формирала посебан комитет.

На територијама којим је владао калифат, исламисти су отварали своје школе по којима су деца учена радикалном исламу и понашању у складу са стриктним одредбама исламског законодавства, шарије. Највећа потенцијална опасност долази од обавезне наставе у руковању оружјем и обукама за будуће бомбаше самоубице.

Свет се пре две године шокирао када се егзекутор негде у Ираку појавио у неочекиваном обличју: униформисани десетогодишњак, готово дете, хладнокрвно пуца у потиљак мушкарцу оптуженом да је шпијунирао за израелску тајну службу Мосад, а потом испаљује још три метка у његово тело. „Младунци калифата” били су морбидни изум кампање глорификовања терора, застрашујуће показне вежбе Исламске државе да се не устручава и да децу од десетак година претвара у машине за убијање, окрутне џелате или крстареће бомбе.

Али, нису сва деца пролазила кроз идеолошку и војну обуку, мада је било довољно да су присуствовала бруталним погубљењима и јавним кажњавањима попут спаљивања, дављења или каменовања. Шта учинити да се ова деца калифата спасу? Експерти упозоравају да ће препуштање сирочади даљој изолацији и протеривању из друштва значити њихово отуђење – уз опасност да израсту у неку бруталнију силу од оне коју је ИД до скора представљала. У избегличком логору у близини другог највећег ирачког града Мосула, где је 2014. проглашен калифат, налази се око 1.800 жена и деце, и готово сви су странци. „Морате да идете, овде за вас нема места и наше стрпљење се тањи”, пише на једном летку који је недавно дељен по логору. У кампу Аин Иса, поред сиријског града Раке који је био друга престоница калифата, ситуација је слична.

Према подацима америчке војске, џихадисти су по Ираку и Сирији изгубили чак 98 одсто територије коју су некада држали, и док покушавају да оснују нова упоришта у Палестини, на Синају или по Африци, њихове породице немају више где да се сакрију. Деца калифата деле судбину милиона оних које су њихови очеви отерали у избегличке шаторе по Блиском истоку.