Исти лик, особине ни налик
Они деле исте хромозоме и готово идентичан лик у огледалу, а резултати прве близаначке студије у нашој земљи показали су да гени имају доминантну улогу када је у питању висина интелигенције и склоност ка ризичним понашањима. Први резултати студије, која се од 2012. године спроводи у организацији Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и Медицинског факултета у Новом Саду и у коју је до сада укључено више од 600 близаначких парова, такође су показали да близанци често бирају исте или сличне факултете и професије.
– Ово истраживање спроводи се у оквиру пројекта „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља” и под покровитељством Министарства просвете, а један од најважнијих циљева овог истраживања јесте утицај наследних и срединских чинилаца у обликовању различитих карактеристика личности и когнитивних способности, предиспозиције за депресивно и анксиозно реаговање и поремећаје личности и склоности ка криминогеном и ризичном понашању. Наиме, проучавање близанаца научницима омогућава да сазнају више о томе како животна средина особе (начин живота, исхрана, породица, вршњаци, родитељско понашање) и наследни фактори утичу на настанак и развој базичних особина личности и интелектуалних способности, али и различитих болести и стања – објашњава Илија Миловановић, психолог и асистент на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду.
Наш саговорник, који је захваљујући овом истраживању одбранио мастер рад на тему „Генски и средински чиниоци школског постигнућа и перцепција породичног окружења”, у коме проучава утицај гена и средине на развој интелигенције и школског постигнућа, истиче да је до сада испитано више од 260 близаначких парова из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Ниша и Новог Пазара, а пројекат је продужен до краја ове године, јер се у студију стално укључују нови близанци.
– Прелиминарни резултати ове студије дају одговор на једну од најинтригантнијих дилема генетике – да ли се интелигенција добија у ДНК „пакету” од родитеља и показују да је за супериорне умне моћи ипак одговоран наследни фактор. Студија је показала и да су гени кривци за склоност ка опијању, односно ризичној злоупотреби алкохола – објашњава овај психолог и наглашава да злоупотребу не треба изједначавати са конзумацијом алкохола.
– Чињеница је да смо ми друштво у коме многи воле „чашицу разговора” уз алкохол, пићем „заливају” рођење и крштење детета, рођендане, венчања, испраћаје у војску, нове године и породичне славе, па чак и нервирање због гужве у саобраћају... Другим речима, многи наши људи пију, али се напијају они који су генетски предодређени. И ранија истраживања показала су да дете које одраста у породици у којој се један родитељ алкохоличар има 40 одсто шанси да развије такозвану ризичну злоупотребу алкохола – објашњава Илија Миловановић.
Резултати прве близаначке студије у нашој земљи такође говоре да у развоју анксиозности, депресије и фобија у једнаком проценту учествују гени и средина. Наш саговорник истиче да свака психичка особина има генетску подлогу, али њен развој зависи од средине – неко може наследити ген за анксиозност, али ако одраста у породици пуној љубави, тај генски фактор може бити умањен. Ако неко наследи ген за високу интелигенцију, а живи у породици која не подржава образовање и учење, његова интелигенција остаће на нивоу просека. Због тога научна истраживања настоје да утврде колико средина може да коригује оно што је особи дато наслеђем.
– Досадашња истраживања на близанцима потврдила су да на развој интелигенције већи утицај имају гени, а на школско постигнуће – социјална средина. Нема дефинитивног одговора на питање да ли се интелигенција наслеђује. Постоје студије које говоре да се „памет” преноси с колена на колено, али треба рећи да су деца родитеља који су даровити и са високом интелигенцијом обично просечно интелигентна и тај феномен се назива „регресија ка просеку”. Савремена истраживања показала су да црте личности као што су екстроверзија (отвореност ка другима) и неуротицизам (склоност ка импулсивном и неуротичном реаговању) више зависе од генетике него од срединских чинилаца, док су за развој савесности важнији фактори средине, јер су родитељи најбољи „учитељи” за савест – закључује Илија Миловановић.
У Србији живи око 65.000 близанаца
У нашој земљи живи око 65.000 близанаца, а занимљива близаначка статистика говори да без асистенције вештачке оплодње, на сваких 80 порођаја долазе „дупликати” и да у свакој популацији живи један одсто близанаца. Изузетак од ове статистике чине земље суптропског екваторијалног појаса Африке – подаци говоре да у Нигерији живи највише близаначких парова на свету, а једно од (не)научних објашњења ове појаве гласи да је за велики број близанаца заслужна исхрана богата јамом, намирницом блиском кромпиру. Најмање близанаца рађа се у азијским земљама, нарочито у Јапану и Кини.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
