Око 3.000 експоната пред посетиоцима на Видовдан
Ако 28. јуна ове године будете решили да међу првима обиђете нову сталну поставку у коначно обновљеној згради Народног музеја у Београду бићете уједно и међу првима који ће имати прилику да у улози посетиоца прошетају централним степеништем које гледа на Трг републике. Тај сегмент овог велелепног здања, сазиданог у стилу академског еклектицизма још 1903, по пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића (за потребе тадашње Управе фондова) никада до сада није био доступан публици, али ће сада бити другачије. Љубитељи уметности улазиће у нашу најстарију музејску институцију из Васине улице, као што је то било и пре реконструкције, али ће излаз бити усмерен на Трг републике, што је новина. Иако је жеља управе музеја била да овај смер буде обрнут, безбедносни разлози пресудили су у корист бочног улаза. Ово свакако неће бити једино што нам је екипа ове куће припремила, али остало неће за сада откривати. Нека то буде изненађење, каже нам Бојана Борић Брешковић, директорка музеја, чија је канцеларија привремено смештена у Музеју Вука и Доситеја, у којем нас је и дочекала док се радови у централној згради приводе крају. Народни музеј здање на Тргу републике добио је на коришћење 1950, до тада се од оснивања 1844. са својим колекцијама селио чак 11 пута, да би свечано отварање у том простору било уприличено 23. маја 1952. Након готово 15 година прашине и мемле (2003. због катастрофалних услова повучена је стална поставка) бићемо ускоро сведоци другог свечаног отварања.
Имајући у виду поменути 23. мај, или 10. мај, датум који се званично води као рођендан Народног музеја, зашто је баш крај јуна изабран као дан када ће његова врата бити поново отворена?
Будући да је планирано да се 31. марта званично окончају сви радови, пре краја јуна није могуће квалитетно завршити све што би гарантовало да отварање протекне без грешке. Најважније је да ће се то десити ове године.
Министар Владан Вукосављевић, Бојана Борић Брешковић и председник Александар Вучић у обиласку радова (Фото Танјуг)
Рекли сте, својевремено, да вам се чини да многи у то још не верују. Можда буде уверавајуће ако кажете шта је све до овог тренутка урађено и да ли је за све што може да искрсне обезбеђено довољно новца?
Пошто је сама зграда културно добро од великог значаја, а налази се и у зони Кнез Михаилове улице, која је у архитектонском смислу такође посебна, радови су имали и конзерваторску природу. Сређено је 4.200 квадратних метара фасаде, замењено је 276 прозора, определили смо се да унутрашње измене радимо поступно, по вертикалама, тренутно смо при крају уређења друге вертикале, оне ка Тргу републике. Укупно је обављено близу 90 одсто посла, готово све већ сада унутра изгледа другачије. Не постоји ниједан део здања који није инфраструктурно обновљен. Наша велика изложбена сала имаће комплетну климатизацију, у осталим просторима биће употребљени фен-којл системи, депои су комплетно опремљени. Сегменти функционисања музеја потпуно су изоловани, што значи да је изложбени простор искључиво изложбени, да су депои искључиво депои, за сваки постоје засебна правила. Конзерваторске радионице другачије су распоређене и опремљене новим уређајима. Имаћемо и велику салу испред наше библиотеке која ће имати комбиновану намену. Што се новца тиче, имамо пуну подршку владе и министарства.
Да ли је одустајањем од два идејна решења обимније реконструкције, оног које је предложио професор Милан Ракочевић и оног чији је идејни творац био професор Владимир Лојаница, музеј нешто изгубио када је реч о опремљености простора или осавремењивању зграде?
Сматрам да нисмо у том смислу ништа изгубили. Истина је да је први пројекат, који је у потпуности био завршен, имао можда једну предност, а то је комплетно измештање конзерваторских радионица и дела запослених из централне зграде, што је за циљ имало обезбеђивање додатних простора у здању на Тргу републике. Кад је реч о другој замисли, она стицајем одређених околности није отишла даље од идејног пројекта, да би се потом усвојило гледиште да се музеј реконструише у постојећим габаритима.
Многи од нас заборавили су шта су у музеју видели онда када су у њему били пре око деценију и по. Да ли ће нас овога пута дочекати посебна изложба, организована само за отварање, или ћемо се сусрести са комплетном новом сталном поставком?
Од око 200.000 експоната изложићемо око 3.000, на близу 5.000 квадрата, у форми сталне поставке. У укупном нашем фонду најбројнији су они из области археологије и нумизматике, али бисера има више него што их је могуће одједном представити. Ако је реч о археологији, требало би поменути Београдску камеју, која је јединствено уметничко дело касне антике, док је медаљон Валентинијана Првог јединствен када говоримо о нумизматици, такав у свету не постоји. Из периода наше средњовековне уметности ту је читав низ артефаката, као што је Теодорин прстен, уметност 18. или 19. века пуна је драгоцености, а за 20. век незаобилазна су дела наших импресиониста, мада морам да кажем да највише пажње привлачи Надежда Петровић. Њу увек сви желе поново да виде, ма колико да је пута излагана. Посебна посластица биће избор из Збирке стране уметности. Додатне посебне изложбе јесу у плану, прва од њих биће кинеска уметност, али ћемо сачекати да се прво слегну утисци након отварања.
Ко ће креирати сталну поставку, један кустос или кустоски тим?
Тим, наравно, у који имам пуно поверење. То је једино логично ако се има у виду карактер наших збирки.
А хоће ли бити иновација, и којих?
Оно на шта ћемо ставити акценат јесте комуникативност, мултимедија. Али, трудићемо се да то буде одмерено. Јер, однос између мултимедије и експоната мора да буде такав да једно прати друго, да буде занимљивих података, али да акценат буде на предмету.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
