Боранија на Ратном острву

Први викендаши су дошли на Велико ратно острво педесет година пре него што је Скупштина града (2005. године) донела  решење о стављању овог острва, природног добра, под заштиту државе, а до данас се сезонски житељи острва баве пољопривредом. Како они тврде, то је само рекреативно. Велике површине засејане боранијом указују на то да се ово поврће користи и за продају на пијацама. Те површине спадају у рекреативну зону, или зону другог степена заштите. Упркос упозорењима надлежних из "Зеленила" којима је острво поверено на старање, викендаши и даље обрађују своје баште, али и десетине њива засејаних само једном пољопривредном културом.

– До пре две године, од када острвом  управља  "Зеленило," надлежни никад нису бринули о острву. Нико од нас све ове године није посекао ниједно дрво. Земља је плодна, па смо на ливадском делу засадили баште које служе нашим породицама да се прехране. Сви људи овде воле природу, па и ако засаде баштицу то је само зато да не би ишли на пијацу, што је у складу са природом, а не против ње – каже Зоран Остојић, викендаш који лети бродићем превози путнике на Лидо. На питање да ли је једној породици за прехрану потребно да посади више од десет ари бораније, он каже да не верује да се вишак продаје. Могуће је да једну њиву обрађује више породица, каже Остојић и објашњава да се засади бораније наводњавају пумпама.

Он има викендицу више од деценије и како каже, острво доживљава као свој други дом, а све комшије као пријатеље.

– Ово место за одмор и рекреацију махом  су одабрали образовани људи, доктори, лекари, војна лица, просветни радници, пензионери, који живе у Земуну. Рад на земљи је оно што их одржава у животу и што чини да се осећају корисним. Разлог што смо овде јесте близина станова и кућа, али и дивна природа која нас враћа у живот – каже овај педесетогодишњак који је пре неколико година остао без посла.

На острву се налази и много напуштених сојеница, башта и воћњака. Неки власници нису имали жељу да се боре са штетом коју је направила прошлогодишња поплава, јер, како кажу суседи, обнова помоћу "штапа и канапа" захтева доста рада. Ипак, већина власника је викендице напустила, јер су сувише стари да би поправили штету која настаје приликом сезонских поплава. Њихову децу одржавање викендица не занима, али у онима које су у добром стању понекад направе журку, кажу суседи.

Викендаши који ових хладних септембарских дана раде у својим баштама и двориштима кажу да површине засејане боранијом нису њихове, као ни њихових комшија, али признају да припадају неким од породица које су направиле викендице на овом острву. 

– Током деведесетих година тамо сам имао башту. То су била тешка времена, па смо морали да се сналазимо. Напуштене њиве су обрастале у коров, а сад је "Зеленило" све покосило. Последњих година одлазим тамо само у посету старим пријатељима – каже Александар Чешић, чувар марине на земунској страни Дунава, и додаје "ако је Београд град који има душу, ово је једно од места где је та душа најтоплија, то не заборавите".