Boranija na Ratnom ostrvu

Prvi vikendaši su došli na Veliko ratno ostrvo pedeset godina pre nego što je Skupština grada (2005. godine) donela  rešenje o stavljanju ovog ostrva, prirodnog dobra, pod zaštitu države, a do danas se sezonski žitelji ostrva bave poljoprivredom. Kako oni tvrde, to je samo rekreativno. Velike površine zasejane boranijom ukazuju na to da se ovo povrće koristi i za prodaju na pijacama. Te površine spadaju u rekreativnu zonu, ili zonu drugog stepena zaštite. Uprkos upozorenjima nadležnih iz "Zelenila" kojima je ostrvo povereno na staranje, vikendaši i dalje obrađuju svoje bašte, ali i desetine njiva zasejanih samo jednom poljoprivrednom kulturom.

– Do pre dve godine, od kada ostrvom  upravlja  "Zelenilo," nadležni nikad nisu brinuli o ostrvu. Niko od nas sve ove godine nije posekao nijedno drvo. Zemlja je plodna, pa smo na livadskom delu zasadili bašte koje služe našim porodicama da se prehrane. Svi ljudi ovde vole prirodu, pa i ako zasade bašticu to je samo zato da ne bi išli na pijacu, što je u skladu sa prirodom, a ne protiv nje – kaže Zoran Ostojić, vikendaš koji leti brodićem prevozi putnike na Lido. Na pitanje da li je jednoj porodici za prehranu potrebno da posadi više od deset ari boranije, on kaže da ne veruje da se višak prodaje. Moguće je da jednu njivu obrađuje više porodica, kaže Ostojić i objašnjava da se zasadi boranije navodnjavaju pumpama.

On ima vikendicu više od decenije i kako kaže, ostrvo doživljava kao svoj drugi dom, a sve komšije kao prijatelje.

– Ovo mesto za odmor i rekreaciju mahom  su odabrali obrazovani ljudi, doktori, lekari, vojna lica, prosvetni radnici, penzioneri, koji žive u Zemunu. Rad na zemlji je ono što ih održava u životu i što čini da se osećaju korisnim. Razlog što smo ovde jeste blizina stanova i kuća, ali i divna priroda koja nas vraća u život – kaže ovaj pedesetogodišnjak koji je pre nekoliko godina ostao bez posla.

Na ostrvu se nalazi i mnogo napuštenih sojenica, bašta i voćnjaka. Neki vlasnici nisu imali želju da se bore sa štetom koju je napravila prošlogodišnja poplava, jer, kako kažu susedi, obnova pomoću "štapa i kanapa" zahteva dosta rada. Ipak, većina vlasnika je vikendice napustila, jer su suviše stari da bi popravili štetu koja nastaje prilikom sezonskih poplava. Njihovu decu održavanje vikendica ne zanima, ali u onima koje su u dobrom stanju ponekad naprave žurku, kažu susedi.

Vikendaši koji ovih hladnih septembarskih dana rade u svojim baštama i dvorištima kažu da površine zasejane boranijom nisu njihove, kao ni njihovih komšija, ali priznaju da pripadaju nekim od porodica koje su napravile vikendice na ovom ostrvu. 

– Tokom devedesetih godina tamo sam imao baštu. To su bila teška vremena, pa smo morali da se snalazimo. Napuštene njive su obrastale u korov, a sad je "Zelenilo" sve pokosilo. Poslednjih godina odlazim tamo samo u posetu starim prijateljima – kaže Aleksandar Češić, čuvar marine na zemunskoj strani Dunava, i dodaje "ako je Beograd grad koji ima dušu, ovo je jedno od mesta gde je ta duša najtoplija, to ne zaboravite".