Америчко-руски нуклеарни рат малим бомбама

Ревизори су утврдили да одељење задужено за логистику у министарству одбране не поседује рачуне који би оправдали поменуте трошкове. Заметнути милиони подсећају на сазнање од пре две године када се открило да је армија на излишне административне послове страћила 125 милијарди долара или два војна буџета Русије. Када је отишло у етар да је америчка војска „бацила” суму већу од оне коју било која друга земља, изузев Кине, потроши на целокупни сектор одбране, у Пентагону је настала паника да би Капитол хил могао да им среже издвајања.

Догодило се супротно. Каса је пуна и из ње би могла да се финансира и управо обелодањена нова нуклеарна политика. Стратегија предвиђа осавремењивање атомског арсенала, инсистира на малим нуклеарним бомбама и бојевим главама и снижава праг за коришћење најсмртоноснијег оружја. Иако се назива Трампова, стратегија је „чедо” министра одбране Џејмса Матиса који објашњава да је она директан одговор на руско осавремењивање овог арсенала, кршење споразума о разоружавању и ослањање на оружје слабијег атомског капацитета. Матис сматра да је посебно критичан руски развој тактичког (мањег) нуклеарног оружја. Москва би, према његовом схватању, могла да нападне америчке савезнике  у источној Европи, убеђена да САД страхују од тоталног нуклеарног рата и да неће смети да узврате стратешким (најразорнијим) нуклеарним оружјем. Према америчкој стратегији, влада Владимира Путина је спремна да слабије нуклеарно оружје употреби против источноевропских чланица НАТО-а јер верује да Американци неће одговорити најубојитијим арсеналом који би испровоцирао одмазду и рат до истребљења. Због тога Трампова односно Матисова доктрина подразумева производњу и распоређивање новог, такође тактичког нуклеарног оружја које би требало да амерички нуклеарни одговор учини уверљивијим, преноси АФП. Истиче се да је Америка спремна да нуклеарним оружјем одговори чак и на ненуклеарни напад на њену виталну инфраструктуру попут снабдевања струјом. За модернизацију овог дела одбране, Вашингтон намерава да потроши 1,2 билиона долара.

„Њујорк тајмс” оцењује да је ово почетак нове трке у нуклеарном наоружању са Русима. Трамп је и раније најављивао да ће оснажити ове војне капацитете, али их је доводио у везу са потребом да се супротстави Северној Кореји  и терористима. Матис је посредно демантовао врховног команданта, наводећи да је „главни фокус америчке националне безбедности – ривалство између великих сила, а не тероризам”. Противници администрације сматрају да су мале атомске бомбе најкраћа пречица до сукоба са несагледивим последицама јер стварају привид да нуклеарни рат више није тако опасан. Трамп би наводно лако могао да падне у искушење да одобри напад, што ће и остале нуклеарне силе натерати да крену истим путем. Критичари поручују да Америка већ има довољно слабијег нуклеарног наоружања које је распоређено и у Европи. Трампови опоненти углавном пропуштају да подсете да је ово само наставак политике претходне владе јер је још Барак Обама одобрио улагање билион долара у „освеживање” нуклеарног арсенала. Прва мала атомска бомба тестирана је за време његове администрације, пре три године у Невади. И тада су стручњаци и активисти упозоравали да и поред назива „мало”, ово оружје има исту разорну моћ као и оно бачено на Нагасаки и Хирошиму и да ће лидере и генерале уљуљкати у илузији да могу да воде ограничени нуклеарни рат. Коментаришући планове Вашингтона, РТ је навео да руска војна доктрина подразумева да ће Москва употребити нуклеарно оружје само ако и сама претрпи нуклеарни или напад конвенционалним наоружањем који прети њеном опстанку као суверене државе. Кремљ је у истом документу устврдио да ће покренути тактичко нуклеарно оружје против НАТО-а у случају да Северноатлантски савез покуша да у Русији изведе смену режима. То је, додаје РТ, начин да Москва успостави равнотежу са НАТО-ом који је од ње далеко надмоћнији у конвенционалном наоружању.

САД и Русија су потписале споразум Нови Старт који их је обавезао да број распоређених стратешких бојевих глава смање на 1.500. Стокхолмски међународни институт за истраживање мира је извештавао да и поред овог договора, Русија и Америка никада нису престале да обнављају нуклеарне капацитете, мада јесу смањивале број ракета са нуклеарним експлозивом. Пентагон тврди да његова нова стратегија неће прекршити Нови Старт чије важење истиче 2021. Медији, међутим, закључују да ништа у Трамповој и Путиновој доктрини не оставља наду да ће иједна страна после тога показати било какве интересовање за продужавање споразума.