Персона са маском

ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНОЈ ЛИКОВНОЈ УМЕТНОСТИ
Општи статус идентитета у савременој култури води порекло од постконцептуалних и постмодернистичких деконструкција аутентичности и ауторства које су се на различите начине одвијале у ликовним уметностима, књижевности, теорији и филозофији током седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века. Током деведесетих, под снажним утицајем студија културе и променом економске улоге културне индустрије, успостављена је сложена плуралистичка матрица у којој је идентитет инструментализован у специфичну и готово универзалну идеолошку парадигму. Иако се данас та плуралистичка матрица манифестује као неутрално и отворено поље за реализацију личне иновативности, различитости или толеранције, она је истовремено и императив за константну производњу, процесирање и потрошњу животних стилова и имиџа у свакодневном животу, односно израза и опуса у области уметничког стваралаштва.

У таквом контексту, идентитет представља једну од најзахвалнијих тема савремених ликовних уметности и уметничких теорија, који га најчешће третирају као психолошки, родни, расни, етнички, социолошки и политички феномен. Индикативно је да сви ти аспекти припадају домену персоналног и, према значењу појма персона који имплицира фасаду коју појединац манипулише и приказује јавности, препознају идентитет првенствено у пресеку културних одредница и образаца. Културни идентитет је високо релационалан, зависан је од актуелних друштвених трендова и, што је вероватно најважније, заснива се на језику. Пошто језик функционише првенствено на принципима препознавања и понављања, креативност се у њему лако своди на ниво избора, употребе, комбиновања или надметања у којем „слободно“ бирамо, конзумирамо, комбинујемо или супротстављамо своје језичке или друштвене позиције. И мада то може деловати логично и природно имајући у виду културу као аутореферентно и у многим погледима самосвесно окружење, чињеница је да постоје неки аспекти идентитета које такав приступ занемарује или потцењује. Може се, штавише, сматрати да је прилично дискутабилно да ли је културно интерпретирање идентитета и приближно толико релевантно, односно да су неки мање популарни концепти идентитета потенцијално знатно важнији и можда фундаментални за наше разумевање света и стварности.

Новија сазнања у физици, генетици и еволуционој биологији дискредитовала су многе донедавно важеће културне концепте, теорије и школе мишљења променивши схватање сексуалности, људске природе, историје, образовања и друштвених односа. Откриће генетске позадине природне селекције, на пример, показује да се одређење појединца/појединке свакако не остварује (само) конзумирањем, интерпретацијом, комбиновањем или надметањем у оквиру било које, ма колико сложене или богате, културно‑језичке платформе него препознавањем, разумевањем и променом чинилаца који успостављају ту платформу. Или, као што Мишел Уелбек цинично али прецизно метафоризује својим капиталним романом Елементарне честице, идентитетска слобода се не реализује усвајањем различитих родних позиција или сексуалних пракса, него проналажењем начина за превазилажење саме полности као антрополошке датости.

Неки од данас најзанимљивијих, често и најпровокативнијих (мада не нужно и најеминентнијих), уметника избегавају непосредно или културно очекивано тематизовање идентитета, преферирајући дистанциран, индиректан или апстрактан приступ. Са различитих стваралачких позиција и са различитим теоријским увидима, научнотехнолошким интересовањима и политичким смерницама, они истражују комплексни материјални карактер свести, перцепције и индивидуалности, полазећи од идеје да појам индивидуа означава нешто што је недељиво, нешто што себе самостално одређује невербалним и некомуникабилним процесом настајања, трансформације и самоартикулације.

У оној мери и у оном смислу у којима се може рећи да су конвенционално мишљени идентитет и питања идентитета cool теме савремене културе, ти уметници, уметничке групе и појаве се могу сматрати својеврсним отпадницима или бастардима тог обрасца. Серијом текстова са заједничком темом Нови приступи идентитету у савременим ликовним уметностима у следећим издањима овог додатка приказаћу неке од њих.