Све гори статус Срба у Црној Гори
Од нашег сталног дописника
Подгорица – Поред бројних разговора представника српског народа из Црне Горе са званичницима Београда, пре свега председником Србије Александром Вучићем, статус Срба у овој држави из дана у дан све је незавиднији упркос обећањима са званичних адреса да ће сви народи уживати у истим правима и слободама.
Српски национални савјет (СНС), ко зна који пут, затражио је у отвореном писму од црногорског омбудсмана Шућка Баковића да поново захтева изјашњење од Скупштине, Владе Црне Горе и Врховног суда Црне Горе о томе шта су предузели поводом његовог захтева за обезбеђивање уставне равноправности Србима у свим сегментима друштва у Црној Гори.
У грађанској Црној Гори српски народ је третиран као мањински народ, иако званични попис становништва показује да у Црној Гори нема већинског народа.
Срби у Црној Гори не могу користити ни оно што је предвиђено за најмање мањинске националне заједнице, које у свим сегментима друштвеног и политичког живота имају далеко већи утицај.
„Драстичан случај дискриминације и кршења равноправности показује чињеница да национални савет српског народа у Црној Гори, који представља скоро 30 одсто укупног становништва, за функционисање и реализацију пројеката на заштити идентитета добија исто онолико средстава колико и национални савети који представљају један или испод једног процента становништва Црне Горе”, наводи Вуксановић у отвореном писму Баковићу. „Свим другим мањинским националним заједницама омогућено је право коришћења афирмативне заступљености у парламенту Црне Горе, осим Србима. Све националне институције финансирају се из буџета Црне Горе и преко државних министарстава, где је приступ српским организацијама и појединцима потпуно онемогућен.”
Вуксановић додаје да представника српског народа у Црној Гори „нема нигде у државним институцијама, од месне заједнице до дипломатије”.
Узалуд је Баковић од званичних институција крајем јуна прошле године тражио изјашњавање због кршења Уставом гарантоване равноправности ћириличног писма на чему је инсистирао СНС.
Од наведених институција Баковић је захтевао и да се учине доступним и на ћириличном писму „значајнији закони, подзаконски акти, те статути, одлуке и други општи акти, као и јавне исправе и друге исправе које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана”, као и да се на ћириличном писму испишу „називи државних, јавних органа, институција, установа, служби, као и називи насеља, улица, тргова и других топографских ознака”.
Одговор на ове захтеве Баковић још увек чека.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
