Болница у Суботици трошила и мимо прописа

Међу тих 72,6 милиона трошених мимо прописа спада и то да је током 2016. године Општа болница од Републичког фонда за здравствено осигурање наплатила 7,6 милиона више тако што је исказала расходе за запослене, за исхрану болесника и за одржавање болнице који нису извршени у складу са уговором закљученим са овим фондом. Поређења ради то је готово у висини годишњег прихода од партиципације грађана. Болница је такође остварила приходе од 8,6 милиона динара без правног основа, каже ревизор. Приход је остварен организовањем рада запослениx ван редовног радног времена, а ради пружања услуга из обавезног здравственог осигурања уз наплату.

Ипак, највећи износ, у висини од 53 милиона динара је неправилно подељен на плате и ревизор је констатовао да су прописи кршени по шест основа. Унутар ових неправилности, највећи износ од 44,3 милиона динара плаћен је за рад дужи од пуног раног времена за запослене који раде скраћено радно време. Истовремено, неосновано је утврђено скраћено радно време на одређеним радним местима.

Тако је у болници од око 1.110 запослених, како се у табели наводи у извештају ревизора, за 164 радна места на којима је ангажовано 725 извршилаца неосновано утврђено скраћено радно време. Оно је дефинисано уговором о раду, или његовим анексом, а да пре тога та радна места нису одговарајућим актом процењена као радна места са повећаним ризиком. Осим тога, уговором о раду уговорено је  повећање зараде од 30 одсто за директора Опште болнице, а на стимулацију у овој висини имали су право и запослени на основу обима и квалитета посла.

Државни ревизор скренуо је пажњу болници и да је потребно да уреди услове и начине коришћења постељних, кадровских и осталих капацитета који нису заузети, односно нису потребни за пружање услуга здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања. Тако суботичка болница има 670 постеља, што значи да би максимално могла да има 244.550 дана хоспитализације. Републички фонд финансира ангажовање постељних капацитета до 46 одсто, и из здравственог фонда плаћа се 113.465 дана хоспитализације. Пружајући услуге неосигураним особама, као и услуге које нису обухваћене уговором са Републичким фондом Општа болница је зарадила близу 22,4 милиона динара, а државни ревизор примећује да се коришћењем кадровских и просторних капацитета доводи до ненаменског трошења средстава обавезног здравственог осигурања, па је те односе потребно уредити.

У Општој болници постоји и несклад између статута и аката о унутрашњој организацији, тако су постављени чланови управе на функције које нису предвиђене систематизацијом, а истовремено акт о унутрашњој организацији није у складу са прописима, те су формирана одељења и без сагласности министарства.