Велике муке малог псећег живота

С ки­бу­ки по­зо­ри­штем, су­мо рва­њем, су­ши мај­сто­ри­ја­ма, буб­њар­ском тра­ди­ци­јом, ре­фе­рен­ца­ма на за­га­ђе­ни пост­тех­но­ло­шки свет, у ко­јем се све про­ме­ни­ло осим си­сте­ма ауто­ри­тар­не вла­да­ви­не и „ис­пи­ра­ња мо­зга” из­бор­ним гла­са­чи­ма...

Не­где у бу­дућ­но­сти и не­где у Ја­па­ну од­ви­ја се рад­ња ове шар­мант­но екс­цен­трич­не и по­уч­не и за­бав­не филм­ске при­че ко­ју је Вес ис­пи­сао за­јед­но с Ро­ма­ном Ко­по­лом (си­ном Френ­си­са Фор­да), Џеј­со­ном Шварц­ма­ном и Ку­ни­чи­јем Но­му­ром (по­зај­мио је глас окрут­ном Ко­ба­ја­ши­ју, гра­до­на­чел­ни­ку има­ги­нар­ног Ме­га­са­ки­ја). Ње­ни глав­ни ју­на­ци су пет од­ба­че­них па­са и је­дан два­на­е­сто­го­ди­шњи де­чак, што су се об­ре­ли на изо­ло­ва­ном и тех­но­ло­шким от­па­дом за­га­ђе­ном остр­ву, у за­јед­нич­кој ми­си­ји по­тра­ге за не­ста­лим кућ­ним љу­бим­цем и све­оп­штим осло­бо­ђе­њем па­са од дик­та­тор­ске изо­ла­ци­је.

Са­ма при­ча је јед­но­став­на, али је на­чин на ко­ји је ис­при­ча­на вред­на ди­вље­ња. У фил­му сви пси го­во­ре ен­гле­ским је­зи­ком док сви људ­ски ли­ко­ви го­во­ре ја­пан­ски. За ја­пан­ски не­ма ти­тло­ва, но не­ма ни за­бу­не, за­хва­љу­ју­ћи нео­до­љи­вом ли­ку си­мул­та­не пре­во­ди­ли­це с ја­пан­ског на ен­гле­ски ко­јој је глас по­зај­ми­ла Френ­сис Мек­дор­манд. Ме­ђу оста­лим по­зајм­љи­ва­чи­ма гла­со­ва су и Скар­лет Јо­хан­сон, Едвард Нор­тон, али и Бил Ма­реј, Џеф Гол­дблум и Гре­та Гер­винг ко­ји су се и лич­но по­ја­ви­ли на цр­ве­ном те­пи­ху у но­ћи отва­ра­ња Бер­ли­на­ла...

***

На са­мом отва­ра­њу го­во­ран­ци­ја је про­те­кла у зна­ку кам­па­ње „#Me­Too” про­тив сек­су­ал­не дис­кри­ми­на­ци­је у филм­ској ин­ду­стри­ји, о че­му су го­во­ри­ли и гра­до­на­чел­ник Бер­ли­на Ми­ха­ел Ми­лер и не­мач­ка др­жав­на се­кре­тар­ка за кул­ту­ру Мо­ни­ка Гри­терс. „Ми про­сти­ре­мо цр­ве­ни те­пих и за ’#Me­Too’, за же­не ко­је су се опи­ра­ле зло­у­по­тре­би мо­ћи иза ку­ли­са и за му­шкар­це ко­ји су до­вољ­но ве­ли­ки му­шкар­ци да се за­у­зму за рав­но­прав­ност по­ло­ва”, ре­кла је с фе­сти­вал­ске го­вор­ни­це Гри­тер­со­ва...

Да се кам­па­ња про­тив сек­су­ал­не дис­кри­ми­на­ци­је ши­ри и на дру­гим кон­ти­нен­ти­ма све­до­чи и вест при­сти­гла из Ју­жне Ко­ре­је о то­ме да се и култ­ни ре­ди­тељ Ким Ки Дук на­шао ме­ђу „дис­кри­ми­на­то­ри­ма”. Он је још у де­цем­бру ка­жњен нов­ча­ном ка­зном на оп­ту­жбу глу­ми­це да ју је и фи­зич­ки те­рао да сни­ма не­при­клад­не сце­не сек­са у фил­му „Мо­би­ус” (2013). Са зло­у­по­тре­бом мо­ћи у све­ту фил­ма ви­ше не­ма ша­ле. А из­ван тог све­та?

***

Дру­ги фе­сти­вал­ски дан до­нео је пред гле­да­о­це још је­дан аме­рич­ки филм – „Да­му” („Dam­sel”) бра­ће Деј­ви­да и Неј­та­на Зел­не­ра, ко­ји је био за­ми­шљен као ко­сти­ми­ра­на, пи­кант­на ве­стерн-ко­ме­ди­ја (19. век) с Ро­бер­том Па­тин­со­ном и Ми­јом Ва­си­ков­ски као зве­зда­ма, али се све за­вр­ши­ло са­мо на по­ку­ша­ју.

У глав­ном про­гра­му, ван кон­ку­рен­ци­је, ви­ђен је и бру­тал­ни ир­ски филм „Цр­но 47” Лен­са Да­ли­ја, још јед­на од пе­ри­од – дра­ма ко­је ће очи­глед­но до­ми­ни­ра­ти 68. Бер­ли­ном. Ова се на из­о­штре­ни и по­ли­тич­ки ан­га­жо­ва­ни на­чин до­ти­че пе­ри­о­да та­ко­зва­не Ве­ли­ке ир­ске гла­ди или Ве­ли­ке кром­пи­ро­ве гла­ди (1845–1852), ко­ја је од­не­ла ви­ше од ми­ли­он љу­ди, а на­ро­чи­то оне кон­тро­верз­не од­лу­ке бри­тан­ске вла­де о оба­ве­зном из­во­зу хра­не из глад­не Ир­ске у си­ту Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју...

***

Тре­ћи так­ми­чар­ски дан на Бер­ли­на­ле до­но­си ру­ски филм „До­вла­тов” Алек­се­ја Гер­ма­на Ју­ни­о­ра с Ми­ла­ном Ма­ри­ћем у на­слов­ној уло­зи. Ово је и дан пр­ве про­јек­ци­је крат­ког ани­ми­ра­ног фил­ма „Не­пу­то­ва­ња” Ане Не­дељ­ко­вић и Ни­ко­ле Мај­да­ка ју­ни­о­ра, ко­ји на 68. Бер­ли­на­лу у так­ми­чар­ском про­гра­му „Ге­не­ра­ци­ја” има свет­ску пре­ми­је­ру. Ве­че ће би­ти ре­зер­ви­са­но за жур­ку у про­сто­ри­ма не­ка­да­шњег аеро­дро­ма Тем­пел­хоф, ко­ју ор­га­ни­зу­је Филм­ски цен­тар Ср­би­је. ФЦС и ове го­ди­не има свој штанд на Европ­ском филм­ском мар­ке­ту... 

Фуд­бал – пра­ви­ла про­тив сло­бо­де

Бер­лин – Па­си­о­ни­ра­не љу­би­те­ље нај­ва­жни­је спо­ред­не ства­ри на све­ту об­ра­до­ва­ће до­ку­мен­тар­ни филм „Бес­ко­нач­ни фуд­бал” ру­мун­ског ре­ди­те­ља Кор­не­ли­ју По­рум­бо­јуа („12:08 Ис­точ­но од Бу­ку­ре­шта”, „По­ли­ци­ја, при­дев”, „Бла­го”...) ви­ђен у „Фо­ру­му”, чи­ји је глав­ни ак­тер Ло­рен­ци Ђин­ђи­на – са­вет­ник у пре­фек­ту­ри у си­ро­ма­шном гра­ду Ва­слу­ју, али и па­си­о­ни­ра­ни ино­ва­тор фуд­ба­ла као игре са стрикт­ним пра­ви­ли­ма. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” По­рум­бо­ју ка­же: „При­ча о Ло­рен­ци­ју и ње­го­вим де­се­то­го­ди­шњим не­у­спе­лим по­ку­ша­ји­ма да про­мо­ви­ше по­бољ­ша­ња у фуд­ба­лу ко­ја је из­у­мео ујед­но је и при­ча о Ру­му­ни­ји као нај­си­ро­ма­шни­јој зе­мљи чла­ни­ци ЕУ. То је и при­ча о на­шем дру­штву, о пра­ви­ли­ма про­тив сло­бо­де, а то је те­ма ко­јом сам се ба­вио у свим сво­јим фил­мо­ви­ма...”