Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
68. БЕР­ЛИ­НА­ЛЕ

Велике муке малог псећег живота

Филм Веса Андерсона развеселио публику у Берлину где се сазнало да је међу дис„криминаторима” жена и легендарни аутор Ким Ки Дук из Јужне Кореје
Велике муке малог псећег живота
Из ани­ми­ра­ног фил­ма „Остр­во па­са” Ве­са Ан­дер­со­на (Фо­то Прес-слу­жба 68. Бер­ли­на­ла)

Бер­лин – Ве­се­ло је за­по­чео 68. Бер­лин­ски фе­сти­вал. С ани­ми­ра­ним фил­мом „Остр­во па­са” аме­рич­ког ре­ди­те­ља, сце­на­ри­сте и про­ду­цен­та Ве­са Ан­дер­со­на. Ви­ше­стру­ког по­врат­ни­ка на Бер­ли­на­ле, где се до са­да пред­ста­вио и фил­мо­ви­ма „Кра­љев­ски Та­нен­ба­у­ми”, „Во­де­ни свет Сти­ва Зи­суа” и „Гранд Бу­да­пест хо­тел” (Ан­дер­сон је аутор и „Во­за за Дар­џи­линг”, „Ме­се­че­во кра­љев­ство”, „Сме­шна на тај на­чин”...) и био на­гра­ђи­ван за сво­је филм­ске лу­до­ри­је. Фил­мо­ве под­јед­на­ко дра­ге и од­ра­сли­ма и де­ци.

Та­кав је и „Остр­во па­са”, сим­па­тич­на и крај­ње ин­вен­тив­на ани­ми­ра­на тво­ре­ви­на у ко­јој је Вес, уз не­скри­ве­не по­све­те Аки­ри Ку­ро­са­ви и Ја­су­џи­ру Озуу, чак и глум­цу То­ши­ру Ми­фо­неу, спо­јио сва чу­де­са ком­пју­тер­ске са стоп-мо­у­шен и лут­ка-фил­мом и ја­пан­ском ани­ма­ци­јом.

С ки­бу­ки по­зо­ри­штем, су­мо рва­њем, су­ши мај­сто­ри­ја­ма, буб­њар­ском тра­ди­ци­јом, ре­фе­рен­ца­ма на за­га­ђе­ни пост­тех­но­ло­шки свет, у ко­јем се све про­ме­ни­ло осим си­сте­ма ауто­ри­тар­не вла­да­ви­не и „ис­пи­ра­ња мо­зга” из­бор­ним гла­са­чи­ма...

Не­где у бу­дућ­но­сти и не­где у Ја­па­ну од­ви­ја се рад­ња ове шар­мант­но екс­цен­трич­не и по­уч­не и за­бав­не филм­ске при­че ко­ју је Вес ис­пи­сао за­јед­но с Ро­ма­ном Ко­по­лом (си­ном Френ­си­са Фор­да), Џеј­со­ном Шварц­ма­ном и Ку­ни­чи­јем Но­му­ром (по­зај­мио је глас окрут­ном Ко­ба­ја­ши­ју, гра­до­на­чел­ни­ку има­ги­нар­ног Ме­га­са­ки­ја). Ње­ни глав­ни ју­на­ци су пет од­ба­че­них па­са и је­дан два­на­е­сто­го­ди­шњи де­чак, што су се об­ре­ли на изо­ло­ва­ном и тех­но­ло­шким от­па­дом за­га­ђе­ном остр­ву, у за­јед­нич­кој ми­си­ји по­тра­ге за не­ста­лим кућ­ним љу­бим­цем и све­оп­штим осло­бо­ђе­њем па­са од дик­та­тор­ске изо­ла­ци­је.

Са­ма при­ча је јед­но­став­на, али је на­чин на ко­ји је ис­при­ча­на вред­на ди­вље­ња. У фил­му сви пси го­во­ре ен­гле­ским је­зи­ком док сви људ­ски ли­ко­ви го­во­ре ја­пан­ски. За ја­пан­ски не­ма ти­тло­ва, но не­ма ни за­бу­не, за­хва­љу­ју­ћи нео­до­љи­вом ли­ку си­мул­та­не пре­во­ди­ли­це с ја­пан­ског на ен­гле­ски ко­јој је глас по­зај­ми­ла Френ­сис Мек­дор­манд. Ме­ђу оста­лим по­зајм­љи­ва­чи­ма гла­со­ва су и Скар­лет Јо­хан­сон, Едвард Нор­тон, али и Бил Ма­реј, Џеф Гол­дблум и Гре­та Гер­винг ко­ји су се и лич­но по­ја­ви­ли на цр­ве­ном те­пи­ху у но­ћи отва­ра­ња Бер­ли­на­ла...

***

На са­мом отва­ра­њу го­во­ран­ци­ја је про­те­кла у зна­ку кам­па­ње „#Me­Too” про­тив сек­су­ал­не дис­кри­ми­на­ци­је у филм­ској ин­ду­стри­ји, о че­му су го­во­ри­ли и гра­до­на­чел­ник Бер­ли­на Ми­ха­ел Ми­лер и не­мач­ка др­жав­на се­кре­тар­ка за кул­ту­ру Мо­ни­ка Гри­терс. „Ми про­сти­ре­мо цр­ве­ни те­пих и за ’#Me­Too’, за же­не ко­је су се опи­ра­ле зло­у­по­тре­би мо­ћи иза ку­ли­са и за му­шкар­це ко­ји су до­вољ­но ве­ли­ки му­шкар­ци да се за­у­зму за рав­но­прав­ност по­ло­ва”, ре­кла је с фе­сти­вал­ске го­вор­ни­це Гри­тер­со­ва...

Да се кам­па­ња про­тив сек­су­ал­не дис­кри­ми­на­ци­је ши­ри и на дру­гим кон­ти­нен­ти­ма све­до­чи и вест при­сти­гла из Ју­жне Ко­ре­је о то­ме да се и култ­ни ре­ди­тељ Ким Ки Дук на­шао ме­ђу „дис­кри­ми­на­то­ри­ма”. Он је још у де­цем­бру ка­жњен нов­ча­ном ка­зном на оп­ту­жбу глу­ми­це да ју је и фи­зич­ки те­рао да сни­ма не­при­клад­не сце­не сек­са у фил­му „Мо­би­ус” (2013). Са зло­у­по­тре­бом мо­ћи у све­ту фил­ма ви­ше не­ма ша­ле. А из­ван тог све­та?

***

Дру­ги фе­сти­вал­ски дан до­нео је пред гле­да­о­це још је­дан аме­рич­ки филм – „Да­му” („Dam­sel”) бра­ће Деј­ви­да и Неј­та­на Зел­не­ра, ко­ји је био за­ми­шљен као ко­сти­ми­ра­на, пи­кант­на ве­стерн-ко­ме­ди­ја (19. век) с Ро­бер­том Па­тин­со­ном и Ми­јом Ва­си­ков­ски као зве­зда­ма, али се све за­вр­ши­ло са­мо на по­ку­ша­ју.

У глав­ном про­гра­му, ван кон­ку­рен­ци­је, ви­ђен је и бру­тал­ни ир­ски филм „Цр­но 47” Лен­са Да­ли­ја, још јед­на од пе­ри­од – дра­ма ко­је ће очи­глед­но до­ми­ни­ра­ти 68. Бер­ли­ном. Ова се на из­о­штре­ни и по­ли­тич­ки ан­га­жо­ва­ни на­чин до­ти­че пе­ри­о­да та­ко­зва­не Ве­ли­ке ир­ске гла­ди или Ве­ли­ке кром­пи­ро­ве гла­ди (1845–1852), ко­ја је од­не­ла ви­ше од ми­ли­он љу­ди, а на­ро­чи­то оне кон­тро­верз­не од­лу­ке бри­тан­ске вла­де о оба­ве­зном из­во­зу хра­не из глад­не Ир­ске у си­ту Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју...

***

Тре­ћи так­ми­чар­ски дан на Бер­ли­на­ле до­но­си ру­ски филм „До­вла­тов” Алек­се­ја Гер­ма­на Ју­ни­о­ра с Ми­ла­ном Ма­ри­ћем у на­слов­ној уло­зи. Ово је и дан пр­ве про­јек­ци­је крат­ког ани­ми­ра­ног фил­ма „Не­пу­то­ва­ња” Ане Не­дељ­ко­вић и Ни­ко­ле Мај­да­ка ју­ни­о­ра, ко­ји на 68. Бер­ли­на­лу у так­ми­чар­ском про­гра­му „Ге­не­ра­ци­ја” има свет­ску пре­ми­је­ру. Ве­че ће би­ти ре­зер­ви­са­но за жур­ку у про­сто­ри­ма не­ка­да­шњег аеро­дро­ма Тем­пел­хоф, ко­ју ор­га­ни­зу­је Филм­ски цен­тар Ср­би­је. ФЦС и ове го­ди­не има свој штанд на Европ­ском филм­ском мар­ке­ту... 

Фуд­бал – пра­ви­ла про­тив сло­бо­де

Кор­не­ли­ју По­рум­бо­ју и Ло­рен­ци Ђин­ђи­на (Фо­то Д. Ла­кић)

Бер­лин – Па­си­о­ни­ра­не љу­би­те­ље нај­ва­жни­је спо­ред­не ства­ри на све­ту об­ра­до­ва­ће до­ку­мен­тар­ни филм „Бес­ко­нач­ни фуд­бал” ру­мун­ског ре­ди­те­ља Кор­не­ли­ју По­рум­бо­јуа („12:08 Ис­точ­но од Бу­ку­ре­шта”, „По­ли­ци­ја, при­дев”, „Бла­го”...) ви­ђен у „Фо­ру­му”, чи­ји је глав­ни ак­тер Ло­рен­ци Ђин­ђи­на – са­вет­ник у пре­фек­ту­ри у си­ро­ма­шном гра­ду Ва­слу­ју, али и па­си­о­ни­ра­ни ино­ва­тор фуд­ба­ла као игре са стрикт­ним пра­ви­ли­ма. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” По­рум­бо­ју ка­же: „При­ча о Ло­рен­ци­ју и ње­го­вим де­се­то­го­ди­шњим не­у­спе­лим по­ку­ша­ји­ма да про­мо­ви­ше по­бољ­ша­ња у фуд­ба­лу ко­ја је из­у­мео ујед­но је и при­ча о Ру­му­ни­ји као нај­си­ро­ма­шни­јој зе­мљи чла­ни­ци ЕУ. То је и при­ча о на­шем дру­штву, о пра­ви­ли­ма про­тив сло­бо­де, а то је те­ма ко­јом сам се ба­вио у свим сво­јим фил­мо­ви­ма...”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.